Starmali

62

Једукалички роб, (Од М. Јокл.јн-а). (Продужењс.) Тирском битком звали су тај победни дан, кад је полумесец надбио турску војску, — а то но имену реке Тире, у које долицеј се битка била. После битке позвао је Кара Мустафа к себи кнеза ђорђа, загрлио га је и пољубио га у браду и назвао га сином својим. — Твоје је име „Победилац". Алах јеизабрао оружје твоје, да се име његово на твоме оружју заблиста. За велике заслуге не очекуј велику награду, јер си је већ унапред добио. Жену, која ти је)вереница. То је жена од оних ретких жена којима су отворена рајска врата, јер је у њима мушка душа. Поноси се њиме! Она нек ти је већа дика и од златна мача, и ид бончука, и од владалачког калпака, којим те је обдарио падиша. И ђорђе се одиста поносио женом својом. Озрачена бојном светлошћу беше она. лепша од најлепшег женскиња на свету; јуначка њена душа, бескрајна њена љубав обасјала је њено лице, као неко небеско створење. — А сада чуј моју заповед, рече велики везир. Иред тобом је варош Цехрин, твоја ју је војска опколела : из ње не може нико утећи. — Султан, (алах га ноживео сто гоДина!) ово ти заповеда. Сво мушкиње, које је у овој вароши, мораш погубити, а женскиње у језеро бацити; куће мораш поналити и земљом сравнити, да не остане ни једнога зида, ни једнога свода. Јер то је та варош, из које онај ветар дува, који козачке заставе према Москви лепрша. Ова варош одвраћа цео козачки народ од њиног старог савезника, од високе порте, која му сваку слободу даје, а привлачи га Москву, угњетачу његовом. ђорђ е је погнуо главу: — ал ипак је то тешка помисао, сво мушкиње погубити, сво женскиње потопити! Велики везир читао му је на лицу ту мисао. Па му се нриближи срцу. То је и заслужило сво мушкиње и сво женскиње у свој вароши. Они су незнабошци и отровници, они од накленог огња праве пиће, које изгледа као зелена вода, а ко то пиће у себе успе побеси се, нолуди, одбиЈе се сам од себе. па не може више да се нађе, 'а ђаво се усели у њега па из његових уста говори. Козаци беху до сада сло_ бодан народ, ово паклено пиће пачиниће их глупим робовима. Досад беху поштени људи, од сада ће бити вероломци. Цехрин је гњиздо бесрамна проклетства. Згњечи га за рана! Његове жене поквариће цео народ; јер оне мећу руменило на своја лица; хаљине своје задижу доле нреко колена, а горе спуштају их ниже рамена! оне играју и певају и тако намамљују људе. Не праштај живота ни једној! Они су из пакла заитили радост својим данима, нека је сада нлате! Оне не доје своју децу, већ им турају у уста крпетине зачињене дремком и онојем, зато већ и у дечијим жилама тече сотонина крв. Ту се више не поштују светитељи. У недељне у свечане дане измењују жене мужеве, а мужеви жене, па се диче ко више прстења на руци има! ђорђе је и на то тихо махао главом. Па зар за то сви да погину! — Сине мој драги ; рече велики везир. То је ратно правило, кад ступаш напред, за леђи не остављај непри. јатељске вароши. А ти мораш журно напред поћи: док

наша војска потискује цареву војску према Берјетену, ти мораш препловити реку, заићи за леђа руском табору, и пресећи му пута којим би се мого вратити у Моск1у. А Цехрин је стовариште непријатељевог оружја. Кад се ти сзд приближиш они ће закопати оружје, пра и топове; људи који су за пушку обући ће се онако како да те преваре, младићи ће се обући у жепско одело, старци ће обући калуђерске мантије, везаће ноге, направиће се роми и богаљи, па ће тако изићи преда-те плачући и богорадећи. А чпм би се ти одмакнуо, они би нобацили лазкно одело, штаке и новезе, повадили би закопано оружје; жене би опиле људе да забораве задану ти реч и заклетву, на би их напујдали на те, да те као псето иза леђа нападну. Опет ти велим сине, не остављај за својим леђима таку варош, која се зове Цехрин, већ је збриши дланом својим са лица земљиног, а развалине назови именом „Недам"! Али понајвећма чувај се цехринских жена. Јер пре би ти желио да се сретеш са гладним тигром, него са њима; јер ; тигар би ти појео само тело. а цехринске жене појеле би ти и тело и душу! — Кад видиш литију е ти се приближује, а ти напуни топове своје гвозденим клиновима и ђз _ ладима које ланци везују, тако их збриши кад ти на до. мет дођу, јер само ако осетиш мирис мошуса којим су им мараме заражене, онда си већ принао. ђорђе се само смешио. А сад велики везир заиђе с оне стране где је ђорђе најосетљивији. — ђорђе Хмјелницки! У овој је вароши био сахрањен твој отац Богдан. Сахрањен је био у саборној цркви, поред олтара, како и заслужује. На гробу му је била велика мраморна плоча, а та је била пуна исписана славним делима оца твога. А кад је падиша (алах му главу заштитио) тебе подигао на камилињу кожу на место бунтовника Дороженка, онда су Цехринци раскопали гроб Богданов, са плоче су избрисали опис дела његових, а тело су му обесили на вешала метувши горе натпис: Ово је престо кнеза Хмјелницкога". ђорђе срдито удари ногом о земљу. — Оборићу је у прах и пенео, ту безбожну варош! — Ал ни тога не беше доста. Кад је тебе у Оџакову владика за кнеза прогласио и светим миром помазао твоје и жепе ти чело, тог је дана цехринска женскадија направила две луткс које је на магарцу везане носила кроз целу варош; једна је лутка била обучена у поновску мантију, на ноповски шешир била је натакнута круна од хартије; друга лутка имала је женски облик и венац од сламе на глави а лице јој је било свакојаким блатом испрскано; око тих лутака играле су жене и деца певајући иодругљиве песме и ногама бацакајући прах на њих; на леђима једне лутке било је написано „ђорђе", а на леђима друге ,,Јеленка". — Сатрћу их, уништићу им и дете у колевци! дрекну ђорђе Хмјелници као ,бесомучан, ударајући песницом по мачу свом. Ни нотоп, ни огањ, еи куга не би их могла брже истребити него што ћу то ја учинити. Па ухвати Јеленку за руку, повуче је за собом, да се испуне они огромни снови из једукалачке тамнице. IX. Варош попалити, — до основа је порушити. — пролити море од крви, — женскадију у води утопити! — 0живише му снови.