Starmali

Ј/ ретзује Џ.ј. ^ованови^ е. ГОДИНА ПРВх1 Ј ^здаје штампарија Ј^, ЈТ ајевића главни сагадшж : ^ ј^ОВОЈЛЕ рАДУ И злазак и цену АБУКАЗЕМ. 25. Октобра 1878. види нл завршетку листл.

М и ц е р и н,

(Од Л пнга)

Млад Мицерин, краљ мисирски

Богови те мрзе зато

Поштов'о је свале право,

Што од трња правиш цвет;

Владао је благо, мудро,

Што си дрзн'о, смртни сине,

Сиротињу ј' заштићав'о.

Ти да срећиш овај свет!

Скидао је робљу ланце,

Олакшав'о свачи јад, —

Што утиреш сузе горке,

Никад Мисир није био

Љуту казну виших сила;

Тако сретан као тад.

Што је твоја блага рјука

Ал узалуд добра воља

Осуђеним мелем била;

Што подижеш парод, који

Кад проклетство неко стиже:

Нскушава виша моћ;

Грозна болест народ мори,

Што си диг'о сјајну лучу

Сва се гробља напунише.

Да разгониш црну поћ!"

Стока пада и скапава, —

.

Ватра, — вода, — боже мој !

„Тако-ли је!" краљ загрме

Њиву, коју вода штеди

„Те су речи иретња сама! —

Скававаца глође рој.

Ал баш ако пише тако

Доскочићу тим књигама!

Брижан краљу к себи зове"

Двогубом ћу снагом радит',

Свештенике, велећ' њима:

Од ноћи ћу правит' дан . . .

„Шта то бипа, синци неба,

Нек су само седам лета, —

Зар сам мрзак боговима !

Удвојити ја их знам !

Пал'те жртве! Запитајте

Оракула ваших сјај!

Удвојићу, — удесетит'

Што нас небо тако бије? —

Мушким радом моје жиће ;

Кад ће томе бити крај ?"

Ја ћу сејат' оберучке

Да благодет боље ниче.

Свештеници књиге чате :

А нод штитом добра смера

„Ти ћеш живет', краљу часни,

Не плаши ме муња сев, —

Јоште са.мо седам лета,

(1 благословом мога рода

Седам лета, ал ужаспих!

Сусретаћу божји гњев !"

Ј.