Starmali

166 СТАРМА.1И" БРОЈ 14. ЗА 187Ј

У Виртембергу код манастира Вајнгартена, где се чува христова крв, бива велика литија. Нарочито воде коње на ту литију, ради њиховог здравља. Кад кад у тој литији има преко десет хиљада коња, и 40. хиљ. љуци. Како су Французи нажљиви ирема онима, који што ново измисле, види се отуда, што нису заборавили запи. тати: да је Мингод 2. Јануара 1704. год. пронашао, да се на врх штапа од билијара, меће комадић коже. Владика Мушицки служећи у плашкој цркви, спомин>ао је патрона цркве светог Николу. У Беч јаве, да је спомињао руског цара Николу. Пошљу му одмах комисију да то испита. У тој комисији био је генерал Геперд, талијански песник, који са свом озбиљношћу предузме испит. На једно његово питање при том испиту, одговори му Мушицки са неколико стихо^а и г < Хорација. „Шта зар ви љубите Хорација!" повиче Геперд, и поцепа протокол испитивања. За тим још неколико пријатних дана провео је са Мушицким непрестано разговарајући се о латинским песницима, а у Беч јави: да је све што је противу владике јављено, пакосно измишљење. Хенрик девети, био је врло противан уставној владњ и томе да се народ меша у државне послове. На где којии новцима што су за време његово ковали, стајао је овакав натпис: „Хенрик девети, само божјом милошћу, а никако вољом народа, краљ енглески." Старост је једно зло, које сваки жели,

Грк Мило, држао је да постепеност може све учинити. Зато је сваки дан обносио по један пут мало теле око куће, мислећи да ће постепено тако ојачати, да ће моћи носити то теле и кад оно нарасте да во буде. Карл II. запита : шта се о мени говори у вароши ? „говори се — рекну му — да ви нигда нпшта лудо неговорите, али нигда ништа мудро нетворите." — „Оно прво тиче се мене; ово друго мојих министера." — одговори краљ. У Бечу пси обично носе брњицу на њушци. Једном изађе- неколико паса изван Беча, и виде магарца без брњице где пасе, „Како си ти тако слободан ! а на нас ударају брњице." рече му једно псето. „Шта ћу вам ја одговори магарац. — кад немате никога од свог рода у министарству." „Ах госпођице ја сам намеран женити се и молим за вашу руку" рекне један девојци, а она му одговори ; ..Што ће вам моја рука без мог срца."

Арачлија зовне Еру да доведе децу да их попише у арач. Ера одведе три своја сина у гробље, и рекне им да ту седе док се он неврати, а он сам оде арачлији. „Лане си имао три сина, — где су ти?" рекне му арачлија. „Они су у гробљу." одговори му Ера. „Такве неуписујемо." рече арачлија и одпусти га.

Прајски солдат чувајући стражу на руској граници: запита рускога стражара : „како ти је име?" — „Псковски;" одговори му руски солдат. „На здравље!" рекне Прајз; јер је мислио да је онај кинуо. Сократу кад су дошли и казали : „осудише тебе на смрт Атињани;" одговори он: „а њи природа."

Краљ Лудвик једанајсти отера свога астролога, што му није прорекао кад ће киша бити. Но кад чује да је тај астролог о себи казао: да ће пре краља на осам дана умрети; прими га опет себи и нареди да га најбоље ране и негују, да не би умро. Један врло болестан човек рекне својој жени; „ја ћу да умрем." — „како би то било! повиче жена гле ти њега шта говоршн ти ћеш оздравити, ти нећеш умрети." „вала жено целог нашег живота све је бивало како ти рекнеш: ево један пут ће да буде како сам ја рекао." одговори човек, окрене се на другу страну и умре. Баба имала, једнога петла који јој је по кући досађивао, и коме је она често говорила : „шиш ђаво те однео!" Један пут разболе се баба, и пошаље за кадуђера те јој чита молитву. После молитве кажу баби: иште калуђер да му се плати; а болесна баба одговори: „ сад немам новаца, а ако неће калуђер да ме причека, онда нека носи петла." — После неког времена кад баба оздрави и види да нема петла, уздану и рече;-„еј мој добри петле! три ста сам пута рекла, нека те ђаво носи, па те неоднесе; а само један пут рекох, нека те калуђер носи, и он те однесе."

Године 1850. заледи се енглеска лађа код острва Северног Бећопа, недалеко од северног полуса. Имали су са собом два голуба из Лондона. Капетан од те лађе. пусти један мали балон, а испод тога балона веже кавез, и и намести жижак тако, да тек после неколико сати тај се кавез сав раствори и голубови морају летити. За пет дана долетио је један голуб у Лондон у свој голубињак, други пак или је куд на другу страну одлетио или се утопио. Даљина од те лађе до Мидона износила је шест стотина немачких миља.