Starmali

, стармал.и" број 14. за 1878.

167

Кук пдовећи око света, ко је био са оне стране наше земље код острва Блига повикао је својим друговима „пријатељи будите весели, сад управо пловимо испод нашег Лондона." Амазис отме престо у Египту и постане краљ. Кад су му пребацивали што је од нискога рода: онда он да би их исмејао, од златног леђена у коме је ноге прао, салије идола, бога, поклони га у храм, и Египћани трчали су и клањали се томе идолу. Прокуст чувени ајдук у Атиди, кога ухвати или ко му у гости дође, опружи га на једну постељу, па^ако је краћи од те постеље, он га растеже толико док небуде колико иостеља; а ако дужи од иостеље он му одсече од ногу толико, колико је дужи. Биља, што рађа ману, о којој библија говори да су се Евреји с њом ранили у пустињи, — има у Сицилији и Египту. Али је најбоља мана што на Синају роди; има је много, и калуђери је продају. Прелаз преко црвенога мора, куда је Мојсије прешао, траје четрдесет минута. Туда је суво и тврд песак, кад море одсгупи. Једном чизмару, кад остане ноћу дуго у пивари, жена закључа врата од куће и тако до зоре мора пред кућом да седи; но чизмар се досети, па кад год у вече пође у пивару, он скине врата од куће и понесе са собом. Један солдат родом из Сибира, много је тужио за својом земљом. Кад је у Москви видио да у Сибир шаљу оне који што згреше; навалице учинио је неко зло, и био је весео кад су му јавили: да је осуђен да иде у Сибир. На енглескога краља Јована омрзне свештенство само с тога, што је једном, видивши јелена, рекао: „о како је овај јелен леп и здрав, а нигда није био у цркви, нити се игда богу молио." Свака вера има своје постове. Асирци у време посних дана, нису давали ни својој сгоци да једе оно што се уз пост по њиховом обичају није јело. Чудновато : човек човека ничим толико неуподобљава као са псетом; н. п. гладује ко пас; ждере ко пас; трчи ко пас; ћути као псето ; лаје као пас; бос ко пас; веран као псето; зао као псето ; заједа као псето : умиљава се као псето; лети као пас; живи као пас и т. д. Назрдин хоџа био је дужан једном свом суседу хиљаду гроша, па није имао одкуда да му их врати. Једно вече донесе хоџа мртвачка носила у своју кућу, обуче се и легне у носила као мртвац, а рекне жени да изађе пред кућу и да кука и нариче. На ту кукњаву дођу суседи, међу којима је био и онај коме је хоџа дугово. Кад поседају рећи ће онаЈ: „покојни хоџа био ми је дужан хиљаду гроша ; али кад се деси овакав случај, нека му је богом просто." Онда се хоџа узправи и седне у носилима и повиче: хвала ти, од велике радости на ново сам оживио."

Год. 1871. нађуу ментонској иећини кости од човека, који је пре потопа живио. Мишљаци који о тим стварима размишљају, држе да су те кости преко 25. хиљада година старе. Костур је нодпуно сачуван, само су му три ребра пребијена. Поред скелета нађено је шиљасто камење, које се на врх стрела мећало. Бискуп орлеански посматрајући те кости рече: и овај човек чије су то кости, веровао је на бога и на васкршење мртвих; зато су и стављене стреле поред њега, кад васкресне да их има код еебе; — само незнам што су му три ребра пребијена!" — „Три пута сеженио." — иовиче пр^ефект, који се такође три пута женио и сва три пута зле жене имао. Енглез у свакој прилици узда се у своје новце. Гостионичар каже му: „господине разбили сте ми велико огледало!" — „мети га на рачун." одговори му Епглез. „убили сте ми келнера," рекне гостионичар. „Мети га на рачун,- одговори Енглез. Несрећан човек да почне водом трговати, пресушио би Дунав; да постане шеширџија, људи би се рађали без Јглаве. Један се опклади у Бечу да ће у вече кроз пет кафана проћи и нудити дукате по четрдесет новчића комад, и нико их неће купити: и добије опкладу. — Обуче се у прљаве хаљине, узме котарицу нуну нових дуката, и ишао је кроз кафане и нудио : изволте, куните, један дукат само четрдесет крајцара. Но нико није ни главе окренуо; и сваки га је терао од себе коме је нудио. Год. 1795. лондонски кмет да би скупио што више 4 новаца у помоћ сиротињи у тој гладној години, огласи, да ће се довече у театру моћи видити један такав кромпир који вреди шест дуката. Цена за улазак у театор буде удвојена, но ипак је био препун. Ту заиста покажу један кромпир који је вредио шест дуката. „Похитајте господине, чекају на вас." — „Па кад чекају онда неморам хитати." одговори он. Козаци држе кад бог умре да ће свети Никола доћи на његово место.

„Лењштино, што си се извалио те лежиш. Ти неза служујеш ни да те сунце греје ;" повиче мајстор шегрту. „Па зато сам и легао у ладовину." одговори му шегрт. Учени људи живи умиру, да мртви живе. Један трговац пошље осамдесет бутеља шампањског вина на дар судији, који је врло велика тврдица био. После неког времена тај судија умре, а његов наследџик отвори једну бутељу да пије, но како се зачуди кад усвима бутељама, ненађе ништа друго до само чисту воду. Кад се састане са оним трговцем он га запита: зашто је тако чинио? — „ја сам знао какав је он тврдица, и да неће за свога живота ни једну бутељу отворити." — одговори му трговац.

„Стармали" излази 10. и 25. дапа у оваком месецу. Годишња је цепа 4 ФОр. За Јуни, Јули, Август и Септембар 1 ф . 34 новч. — а до краја ове године 2 ф . 34 новч. За Србију: Годишње 10 динарп, на четири месеца 18 гроша, а до краја ове године 31 грош чаршијски.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиљена адресу Др. Илије Огњановића у Новоме Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Предплату пак иогласе, ваља слати на штамнарију А. Пајевића уНови Сад. Дена је огласима 5 новч, од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.