Starmali

У1ЦУШ ЗМАЈ—ЈОВАН ШАШ1В1Ш. ГЛАБНИ САРАДНИК абуказем.

ГОДИНА ДРУГА УНОВОМЕ САДУ

ЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈШШМ.

10. Фебруарп 187».

ИЗЛАЗАК И ЦБНУ види на завршетку листа.

М а н и ф е с т, Ко се бави с Пестер Лојдои, Само ако није слеп, Тај је дозно већ одавно Како је то журнал леп. Он од муве гради слона, А од слона мушицу ; Лаж је храна понајслађа За љегову душицу. Кад запева коју песму Не отреса никад кљун. 111 Еи881аи(1! Ре8^ 111 Ки$*1аш1 ! Сад је само тога пун. Ре81; 1И Ед1881ап(1 ! Ре81: 1и Ки881ап(1 ! По сто пута свакп дан. Ре8^ 1и Кп881аи(1 ! Ре8<; 111 Ки881аи(1 ! То је његов сладак сан. Тим он части претплатнике Описујућ грозне слике Сваким бројем, сваки дан. Л о ј д у куга врло прија ! Зато морам ево и ја Издат овај манифест: Немојте га Л о ј д о м звати, Друго ћу му нме дати, Нек се зове Ре81; ш Ре81.

Стармали.

Титулус зеваиди. ЈАВНА 11РЕДАВАЊА. VI. О картама. Срећа, велика срећа, што наше госпође немају увек у руци метле и варјаче, пеглајзе и пратљаче и подобна убојна оружја, тешко би си онда било мојој глави и мојим леђима, леле мојим ребрима , к у к у мојим к у к о в и м а. Пресело би мени јавно предавање „о картама". Али овако се не бојим; јер се надам да су њима и сада само невине карте у руци, па баш ако ми и баце коју карту о главу, то ћу ране лако преболити; шта више још ћу се радовати, ако баце цео „шпил" (ма и све „шпилове" колко их год имају). Али да се саслушамо. Ви само знате да ћу ја говорити о картама, а не знате хоћу ли. говоритп „за" или „рго", — што но рече један народни посланик у добра времена. — До душе то још ни сам не знам. То ћу тек видети кад свршим. Даклем на ствар, — да се то не дангуби. Карта је штампана артија , која се у више егземплара држи и прилежно чита не само по кафанама, касинама и читаоницама, већ и у приватним кућама. Карта је забавно-поучан лист (са илустрацијама), који има далеко већу публику и од „Јавора" и од „Зоре," којп допире у све кругове, богате и сиромашне, који се чита дању и ноћу, кадкад до беле зоре, који иде од руке до руке, а ипак не кошта пет —шест фр. на годину, него се за њега плаћа по могућству , данас з^ање, сутра више , како ко може и како му је бог дао, тако , да човек (или жена) и не осети како је новац издао (само наједаред примети да га нема). Карта је такав лист, који и у Србији може издавати свако, ма да и нема пуни 25 година, ма и да није прошле две године тачно порез плаћао , ма да није ни један факултет изучио. Из тога се види да је