Starmali
82
Титулус зеванди Јакна нрсдакпњп. XII. О преддогу „под" и „над". Пре свега, поштовано собраније, морам вам казати, да то није мој предлог, да на свету буде под и над. Али ако сам при стварању света и нехотице можда ја предлагао да буде н о д и н а д, ја сам сигурно онда мпслно под (патос) и над (надежду), а неки ђаво мора да је променуо акцент и изврнуо смисао, па је испало са свим друкчије. Ја сам предлагао п о д, п а т о с, да имамо на чему ходати, да не би морали један другога газити, — а над — надежду сигурно зато, што сам се надао да ћемо се смети надати и тиме себи многу невољу олакшати. Ал ево, на жалост видимо да нам се п о д (заједно са ћилимом) све већма испод ногу измнче, а наш најсветијн н а д да служи другима само за играчку и титрање. Али пошто видимо да н о д и н а д имај у два смисла и значења, то их узмимо у другом смислу, први се штенпи и тако у бару банају. Даклем предлог „под" и „над" то управо рећи и није предлог, већ је свршено питање, за које, бар мене нису никада питали, зато ја и не примам одговорност на себе, јер ја зацело не бих био гласао да буде н а джупана и н о джупана, већ да будемо сви жупани; не бих гласао да буде надкапетана и подкапетана, већ да будемо свп капетанп, — т. ј. да буде једнакост;. ал ево видимо да на свету није једнакост већ има много разних костију, око којнх се пси грабе, гложу и кољу и тако нема ни мира на свету. Али бадава су сва мо,]а накнадна мудровања, кад већ ностоје факта: „над-" п „под-". — Погрешка је учињена још при првом плану, а сад можете ви дрмати колико хоћете, можете окренути свет тумбе, што горе то доле, што доле то горе, ипак ће нешто бпти горе а нешто доле, ипак ће бити нешто „над" а нешто „под" Факга говоре. Е па можемо онда и ми говорити. А пошто факта не говоре баш најпаметније, нисмо дужни ни ми о њима говорити паметно, — и тиме ће бити оправдано и ово моје предавање о предлозима п о д и н а д. Даклем, потптовано собраније, ако се ниси до сада већ назевало, а ти почни сад. Посмотримо само ближе ове речи под и над. То су два екстрема. I/ ехћ-етез зе 1оисће§, т. ј. екстреми се туширају. Над- тугаира под- хладном водом, поступа с њиме као што постушуу доктори са лудама. А под- тушира над- пли црним тушем, да га што већма оцрни, или му свира туш, да га јога већма заслепи, — гато опет излази на црно. Па ипак бог, кад је стварао ове речи п о д и над, он као да је имао неку једнакост пред очима. Обе су те речи од једног слога, обе од три писмена, обе су кратке, обе је гако удешавао да излазе на до-
бро (д), — а сад што се божија намера изиграва, томе није он крив. Зашто н. пр. извесни надстојник извесног намастира неће да зна за добро, него се пигае настојник? (Ваљда зато што му се и куварица зове Наста. Слагач.) Иогатоване слушатељице моје видим да се нешто мргоде, — ваљда се боје да не почнем опет филологисати. Па хајде окренућу ја онако, како ће и њих интересовати. — Под и над најбоље ћу вам разтумачити, кад вам их иредставим у немачком преводу, — подинаду немачком преводу каже се о б е р и у н т е р. Исто као и у картама. (Ето видите како вам се већ чело ведри!) - Само је та разлика, што у картама може обер доћи сасвнм доле, може пасти чак и под столицу, па онег зато остаје обер, што у животу није. Из тога се види да је данас много сигурније бити обер у картама него у животу. Има речи које су тако ниске да и не трпе други предлог само : п о д. Н. нр. п о дмитита. Премда сам ја познавао и таки судија, којпма су обе партаје лежале на срцу, — од једне су се дали подмитити, а другој су остављали право да може ону прву н а дмитити. Само се и о длост тако усавршила, да ту не може бити ни помена о надлости. Велика господа веле иредлог н а д, а и о д остављају нижој класи, — али н ту има изузетка. Шефови пуштају своје писаре да пишу и да се надписују (ко ће брже и боље) — а они се задовољавају са п о дписом. Подтисје се пекад звао онај предео који је дрктао нод опасношћу да га може Тиса, кад набуја унесрећпти. Данас је цела Угарска тако Потисје. Ми би да потиснемо, ал Тпса се не да потисн у т и. Човек је кадар бочити се са сваким ђаволом, ал кад му се жена подбочи, њу не може н а дбочпти. Да је боље бити над него под, то нам сведоче и конкурси. Трговац, кад изгуби рачун, он дође под конкурс, а адвокат који је над тим истим конкурсом, он нађе рачун. Има жена које хоће само да буду над рачуном а ни пошто под рачуном, — и то им кадкад испадне лако за руком. Али бити над сумњом, а не бити под сумњом, то је већ мало тежи задатак. II у књижевном животу има под и над. Господин Н. кад је још игаао у школу имао је пасију да дере књиге и своје и туђе. Тај је господин сада аванжирао, од подрикњиге постао је надрикњига. У званичноме речнику у Србији има и реч надлежателсгво, (при којој мора човек помислити да мора бити и неко но длежателство). За она времена, кад се оно само лежало, дремало и спавало, имало је то и некога смисла, али сада, од како се устало па ваљда и раздремало. сад би се већ и та лежателства могла из званичног речника преместити у музеј сгарина. За дивно је чудо, како у природи пера има нека либерална демократичност. II перо се само онда по-