Starmali

154

,.стармали" БРОЈ 20. ЗА 1879

Титулус зеванди Јавна предавања XV. О носу. Поштовано сабраније! Ову сам тему изабрао ради комодитета и мога и вашег. Јер нам ваља само да б а ц и м о поглед, — ал не треба ни да га б а ц а м о, само да га иустимо малко да промили, и таки ћемо се наћи на висини, на врхунцу нашега предмета. Да сам изабрао какав удаљенији предмет, ви ме сви не би могли ни оратити, јер има људи, који не виде даље од носа; елем за њнх је нос једини предмет. који могу подвргнути ближем посматрању. Особито за нас аустро-угарске Србе говори се у Пешти и у Загребу, да ми не видимо даље од носа. Е, ал кад узмемо да је нама све у носу, што би требало да нам је далеко, да нам је у носу и пештанска и загребачка политик(в)а од Андрашија и Тисе па све до Старчевића и Обзорове денунцијације, и Недељне лисичарије, и порције и егзекуције, комуналне школе, и некомунални предлози за амнестије и т. д. — кад је то нама све у н о с у — онда нашто и да видимо даље од носа, кад и тако видимо и сувише. (Но из тога несљедује да ни пештанска ни загребечка господа не би имала узрока погледати даље од носа). Из ов »га би човек могао судити да су наши носеви највећи на свету. Ал није тако. Јер има носева, којима смо опет ми, заједно са нашим, толике ствари обимајућим носевима у носу. А ти носатији су опет другима, још носатијима у носу. Ко ће кога пре, кад, где и куд изкијати, то је питање више међународне кијавице, која се зовеи сторијом света и образованости људске. Да је нос нешто више него н. ир. и сама правда, то нам сведоче многи стари владаоци, који нису никад своје маниФесте почињали са: „Правда деји грација!" него увек са: Нос деји грација!" Народи су бечили очи, јер су из (у државн>ј штампарији печатаног) катихизиса учили да „свјак дар совершен с више јест ходјај!" Али кад су приметили, да се међу званичницима, бирократима, ни најмањи канцелиста не радује томе кад „добије нос" од горе; шта више да некоме су другови пркосе: ,,Добио си нос! — Добио си нос!" онда наравно да су акције носева почеле приметно опадати. Нос се уопште не да ни с чим сравнити (јер то врло боли), али ипак доста је налик на неки парламенат, и то не само зато што шмрка много бурмута, већ и зато, што има две коморе. (Те коморе нису коморе за дрва, макар да се ограда њихова зове носдр ва). Да се нос увек као нека драгоценост сматрао, то нам показује већ и нословица која вели: Нос у Футрол! (у Футрол се мећу само адиђари и друге скупоцености). Једанпут је Снаш Пела ударила свога Гају варјачом по носу; кад је овај на то почео да протестира, она му по своме обичају рече; куш, Гајо, нос у Футрол! А кад јој је Гаја приметио да то не може

учинити јер му је нос здраво отекао Онда Снаш Пела, да ипак одржи своју правију рече му: А ти Футрол у нос ! Наш познати спиеатељ Н. Н. сам ми је приповедио како његова жена мрзи што он о ручку кадкад новине чита; и чим га види да са новинама у руци за сто седа, она таки примети: Ено га, сад ће опет ноо у новине забостн! Једанпут Н. Н, заиста нробуши прстом новине и Фактично промоли нос кроз њи. Жена је и сад по обичају свом, ал и не гледајући на њега, рекла : Хоћеш ли опет нос у новине забости? У тај мах га погледи и место одговора види заиста кроз званичне новине промољен приватан нос свога мужа (: Ово би вредно било да „ПГаљиви Астроном" илустрира, — ]ер није тако смешн > кад се приповеда. као што је смешно било убезекнутој жени кад је промољен нос видела). Нос или треба да је подобателан, или нека седи код куће. 0 малим носевима нећу ни да говорим ништа, јер и не заслужују. Напротив о великим носевима могле би се написати читаве библиотеке. Реците ми само, можотели н. пр. славнога песника Овидијуса представити себи са малим носом. Он са малим носом можда би био Овидијус, али Овидијус Назо никад. Да су се један муж и жена само зато раставили; што се због својих великих носева нису могли никад пољубити, — то знам да вам је познато. — али зашто Анта Рудић, ма да је свршен јуриста не може нигдо ни писаром да постане, то јел-те, да не знате? А то је сасвим проста ствар. Анта је мало кратковид а здраво дугонос а кад седне што да пише а он, мајчин син, што год пером напише то носом избрише. Е па ко може требати таког писара! Велики носеви, као и велики људи, добивају почасна имена и предикате, таки су предикати н. нр. Фагот, табарка. нијук, патлиџан и т. д. За носеве се стара и природа и уметност. Нашто цвећу мирис кад га оно не осећа? то је бог еве за носеве наше створио. Зашто се праве отколони, милФлери, пачули и т. д. — све за наше носеве. Шта више ја држим да се и тај силни рен, који у Мађарској ниче, само зато сади, да се може нама под нос н а т р т и. А какав појам има народна естетика о нашем данашњем предмету, то се види из ове аксиоме: „Свако лице с носом лепо." А сад да вам кажем зашто калуђери кроз нос говоре. Они су (о обито у време поста) тога уверења, да вије грех оно што иде у уста, већ оно што излази кроз у с т а. И тако невина шунчица може у уста; а грешне речице, оне не смеју кроз уста, зато се пропуштају кроз мала врата кроз нос, — а то већ није грех. (Наравно да је онда лако доћи у царство небесно!*), Нос и у пословицама игра велику улогу таке су пословице обично задахнуте пророчанским духои Обраћам вам пажњу на ону утешителну пословицу: „Ко високо диже нос, тај ће скоро ићи

*) Лако је доћи и у Пешту, и у горњу кућу, на се ипак не дође, — а добро би билоитамо коју рећи, ма и кроз нос. Слагач.