Starmali

175

ђука и Шука. Ђука. Бога ти Шуко шта :Ку ја да радим с овим мојим капутом, сав је издоран и прорешетан ? Шу ка. Лудо једна па лако је то ! Исеци само све те рупе напоље, па ће бити капут цео.

Вероватно, Еуиац. Лепо сте ви мене преварили с оним кон>ем, што сам га од вас купио. Лродавац. А како то ? Еуиац. Та ето само је три дана био код мене, па већ је црко. Продавац. То ми је чудо, а верујте, код меие то није никад урадио. „X."

П а б и р ц и, НИЈЕ ЛАЖ. — Један, који се вратио из Русије, приповедао је својима код куће овако: Помислите само, у Русији је тако густа магла, да сам једанпут укуцао у маглу ексер, па обесио о њега шешир! СА КАТЕДРЕ. — Неки врло учен професор овако је ; дефинирао воду: Вода је бистра, провидљива течност, која је људима у пређашња времена за пиће служила. С МАЈ1ИМ ЗАДОВОЉАН. — Просијак: Зима ми је, па бих молио штогод тоило. Еуварица: Жаомије, али немам више ни чорбе ни „цушпајза". Просијак. Па ја ћу нримити и какву бунду, само ако је топла. ИЗЈШШНО. — Доктор буде дозван једноме болесном сељаку и дошав к њему узме да му опипа п у л с. „Молим господине докторе, не боле мене р у к а, овамо ви гледајте стомак, ту мене тишти!" ЗАБУНИО СЕ. — Један сељак путовао са попом и берберином; сви троје су ноћили у неком бирцузу у једној соби, а бербер из комендије метне попин ћелепуш сељаку, који је тврдо био заспао, на главу. Кад бирташев слуга — по налогу — сутра дан у јутру сву тројицу пробуди ради даљег путовања, напипа сељак нола спавајући на својој глави ћелепуш, те ће онако у забуни рећи: „Та тај луди слуга пробудио је господина попу место мене!"

Падеж. Они српски учитељи, што у својој окружници скројише трећи падеж од „себе" — „себима", види се да се у падежу добро разумеју, те ће без сумње и при изборима посланика дочекати — падеж. Аб

Тиран. „Тиране, који си дошао да ми крв сисаш ! Стаманићу те, да ти се ни трага не зна. Тако пека, сви тирапи ирођу /" повиче срдито мој пријатељ Стеван, и лупи дланом — комарца, што му је слетио на леву руку. Аб.

Добар адвокат. Ономад је у Бечу бранио пред судом неки адвокат једнога господара, чији је кер ујео некаквог Венцеслава. Господар тај буде ослобођен и из захвалности пошље своме адвокату 50 Фор., и у писму му међу осталим вели : „Ви сте госиодине мено тако вештачки бранили, да је напослетку изгледало, да није мој кер ујео Венцлава, него се чисто чинило, да је Веицлав ујео мога кера. и

Српске песме. Што се најрадије иевају. I. Без тебе драга не могу (рече један и запали своју л у л у). Радо иде Србин у војнике (кад не може да се ослободи). Ти плавиш зоро златна (а ми сад тек идемо из бирцуза кући). Радуј се млада нево (младожењу ће ти скорим одвести у солдате). Аб.

Из американских новина. Једне американске новине причају о некој бури, жто је била у Манезоти и околини, те вели шта је све та бура учинила: Осам волова је нребацио ветар преко реке, која је осам стотина стопа широка. Затим је бура дигла у вис сву воду из једне баре и одбацила је далеко, где се и сада у виду језера налази. Једном човеку је ветар одувао чизме с ногу. Другом човеку је вијор однео стражњи део капута, а на предњој страни му је ветар закопчао сва дугмета од доле горе. Ј едну стару госпу је однела бура у вис као „луфтбалон", а кад је падала доле, задржи се јашећи на телеграфској жице, где ју је унук њезин нашао и на мердевинама скинуо доле. Судац Морган приповеда, да му је ветар однео не само кућу, него и нодрум и још два бунара у још их и до данас није нашао. Богме је то страшна бура била!

„Стармали" излази 10., 20 и последњег дана у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Дрну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Плије Огњановића у Повом Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Претплату пак и огласе, ваља елати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Дена је оглаеима 5 новч. од једне врсте.

Јови се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.