Starmali

„СТАРЈДАЛИ" БРОЈ 26. ЗА 1879.

207

како се неби можда захукали, па прешли и преко стуб(и)ца (тирабе) код кагвог комшије ил комжинке; јер зато у неким случајима, већ неприма на се одговорност, бојећи се слова 1|ј а по српски: Тророгуше виле Д. П. Извртало. Етикеција. Што су ти Немци фини л>уди, то више нема. Ево како је један учтиво заискао бурмута од једног господина; „ Допусти т е ми, да крајњим врховима јцојих прстију усудим се нрећи гранитту ваггге красне бурмутице, те да моме жудно очекујућем носу припрема мени никад

несем олагодетну жртву вашега "незаборављенога пријатељства !" *" Ал' финим немалГким језиком иде ово још много лепше, него нашим грубим и ординар. Новије књиге, (Иод овим насловом навестићемо сваку књигу, која се уредништву тога ради нрипошље.) Јадници, ромап Виктора Ига, с Француског превео Мита Ракић, Свеска УШ. У Београду државна штамиарија 1879. Цена 1 дин. пли 50 новч. Годишњак велики срн. народни илустровани календар за годину престуину 1880. Уређује А. Сандић. Издање браће М. Поновића у Новоме Саду. Цена је овом календару само 33 новчићз. Најновије књиге које се такођер могу добити у штамнарији А. Пајевића у II. Саду, јесу ове: Јадници I, II, III п IV. свеска, свака по .... 70 н. „ V, VI, VII и VIII. „ „ , . . . . 50 н. Деде-Султан псторијска прииоветка Јована Шера . 12 н. Народни људи од Дона Емилија Кастелара ... 12 н. Термољама ириповетка Миханла Чајковског ... 10 н. Атаман прпповетка Михаила Чајковског . . . . 10 н. Један лист из физике социјалне 50 н. Препродавцпма дајемо 25% рабата за готов новац или поштанским поузећем (рег Касћпаћше) уз 35°/о рабат кад се поле више паручп пстих књнга. Накладом књпжаре Белилира Валожић.а у Београдт изашла је нова књига

1 нас „веће крвца из земље нроврела". Народи се пробудише ! и хтедоше да задобију људско гграво и једнакост. И тим узви| шеним идејама Французп уздрмаше стари укочени свет, али I у једно метнуше на коцку и будућност своје отаџбине. Настаде нови век.... народи се узрујаше.... и дођише самозванн „спасптељп" Француског народа да га ослободс од | „узурнатора" и „тирана", заборављајући стару истину да | је „сваки ковач своје среће". У тако одсудним тренутцима | показује се вредност народа, и као што смо ми имали у данима искушења наше разне горе.... „Романију" старине Новака, тако и Французи имађаху своје .—. Вогезе, с којих | се громко захори : „Та живот је ништа без части! Сви ћемо изгинути, али нико не ће рећи да смо туђинцима отворили нут у Француску!" Али иотомство испашта грехове праотаца.... Француски друштвени развнтак кроз стотине година прелазио је преко сељака — на дневна ред. Тражило' се језгро народа на париским булеварима. а не у — Вогезима — заборављајући да су булевари т вор људских руку: а Вогези гледају стално — гордо небу под облаке; — иа ма да су одушевљени сељани довикавалп непријатељу : „ми ћемо се бранити до последње капи крви" — ипак беше све узалуд подлегоше, али с поносом и чистом савешћу да су испунили своју дужност наспрам свог огњиша.... II то значајно доба пуно славе и иреварених нада, нацртано је што верније у „Брђанима" од даровитих нриповедача Еркмана и Шатријана. Већина њихових прича стекле су јевропског гласа, ради верпог цртања осећаја живота и иојимања њиховог паро да, велимо народа, а то ваља и ми да знамо, па да се угледамо и — сравњујемо. То нас је руководило да издамо „Брђане" у сриском преводу, и ко жели нријатне забаве и здраве поуке, за цело ће у њима наћи нотпуно. За сваку а још више за нашу младу књижевност, која се тек развија, не могу бити на одмет језгровита дела иностраних народних новедгиста, а да су Еркман и Шатријан збиља такви, то је јевропска критика одавпо нризнала. Лријатаи стил, здрав хумор, бистар поглед, лака иоука — верна слика народа какав јесте и какав ваља да буде, —• то су врлине ових приноведача. За то смо уверени да ће наш читалачки свет са задовољством читати „Брћане", а ми ћемо се иотрудити да опет што скорије нослужимо са избором коме не ће бити замерке. Књига пзноси 17 штамианпх табака. Цена јој је 75 н о в ч и ћ а. Скупљачи претплате добијају на осам књига једну на дар. Наручбине из Аустро-Угарске имају се слати иа књижаре гг. браће Јовановића у Панчеву, браће М. Поповића у Новоме Саду, Миливоја Каракашевића у Сомбору и Спире Петровпћа у Котору. Београд 1. сентембера 1879. К њижара В ел. ВАЛОЖИћА.

ИСТОРИЈ СКА ПРИПОВЕТКА Еркмана-Шатријана с Француског превео МИЛОВАН ђ. ГЛИШИЋ. Ви1ее ез1 рго ра1аа шоп. „Слатко је мрети за домовину", казали су још стари 1'имљани. А ко би то и данас могао сиорити? Наш народ освештао је ту изреку небројено пута, па то исто радо чујемо и за друге народе. Ми смо толико векова живили нашим сопственим патничким животом, па за то и можемо иојмити велики друштвени покрет, који се појавио на заиаду онда, кад је и код

Књижевна објава,

Овим јављам да је ПРВО КОЛО ПЕСАМА од Јаше изашло већ из штамие. За ваљаност књиге требале би да јамче до сад штампане несме у „Стражи", као „Луда" и т. д. Ценакњизи 40 новч. — Скупљачима 8 књига једну на дар, а књижарима рабат од 25—30° о Наручбине шаљу се издавачу КОСТИ ЛЕРИ Вршац.

„Стармали" излази 10., 20 и носледњег дана у сваком месецу. Годишњацена4 ф . погодишња 2 ф . па 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Претплату пак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића V Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.