Starmali

ВЈАСНИК ЗМАЈ-ЈОВАП ЈОВАНОВИћ.

ГОДИНА ДРУГА ;

ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.

ГЛАВНИ САРАДНИК

УНОВОМЕ САДУ

ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ

АБУКАЗЕМ.

30. Октобра 187У.

ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

0 п а с е њ е, (Легенда.) I Макрена је лепа мома, Црна ока, стаса вита, Дуге косе, врата бела, Брза, лака, поносита. Њена душа није с поља Да је краси к'о колајна, Гојко јој је често рек'о: „Ох, Макрена, ти си тајна!" Макра има беле дворе, Има башту пуну хлада, У пољу јој стадо пасе, Има њива, винограда. Од оца јој оста новца, Кажу блага преголема. Макра има свега доста Само јоште — војна нема. II. Лако ће се војно наћи, Лако злату кујунџија (— Баш немора кујунџија, Може бит' и трошаџија): Ено Гојко у н>у гледи К'о у воду жуто паче, У њу гледи, у н.у пиљи К'о у жижак мало маче. Ал к'о вода што је хладна, К'о што жижак трепће, ћути, И Макрена тако ради, Можда хоће да га љути. Ал то Гојка већма дражи ; Што га тако дуго пати ? Хоће-л бити зло ил добро?

Ко то може напред знати! Гојко знаде да је Макра Тако лепа као вила; Гојко знаде да ту има Пуста блага изобиља; То га знање тако тишти, Чисто клеца од притиска, Све то знаде, само не зна Да ј' аспида василиска. III. „Хоћеш, Макро, моја бити?" Макра неће да се реши. „Зар ти Макро, нисам мио?" А Макра се само смеши. Он ју моли 5 она гледи Како паук муву мучи. „ И ти м е н е мучиш тако." Макра само усне пући. „Од јада ми срце пуца! Макра хода па певуца. „Загрли ме тако т' бога!" Макра глади пинча свога. То је много. — Гојко скочи, Он ће њу сад да уцвели: ,,Збогом остај" ! — и он оде Преко мора у свет бели. IV. Сад и Макру јади тиште Што начини од зла горе. Њој је Гојко мио био, Сад ме!) њима лежи море. Једног јутра Гојко шетс', Баш је брао поморанџе, По свету је писмо ишло, II сад ево ту га нађе.