Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 32. ЗА 1879.

251

„Иди па с; шетај с њим!" одговори Васа јецајући. Синоћ зааита мала Цанда своју матер ; ,,Је-ли, мати, смем-ли ја иоклонити моју лутку коме хоћу" (Цанда је ту лутку иначе чувала као очи у глави) Мати јој рече: „Смега душо. А коме би хтела да је поклониш." „Ја би поклонила цару". „А зашто?" „Зато што је пустио Милетића." (Продужиће се.)

Абуказемов календар. Новембар. 11. Комесар за вршачки заплет на путу је12. Барем Формаћева странка вели, дајој комесар стоји — на путу. 13. Другима се опет не допада што — стоји на путу (што не иде даље). 14. Милетић ослобођен, народ српски плива у радости. „Пестер Лојд" се љути што су М и л е т и ћ а и затварали, те сад дали повода народу српском да се радује — он не воле кад се Срби радују. 15. Народно позориште у Вршцу преставља за љубав проти Фили и Н. Мандукићу: „Нашла врећа закрпу." 16. Читаонички „бал" испао је сјајно, — добро, добро, ал' нека ни „нредавања" не испадају мрачно. 17. Између Угарске и Троједне краљевине п р естала је свеза и настали су хладни однош а ј и 18. То јест збогхладноће је скинута ћуприја између Новог Сада и Варадина. 19. У Новом Саду се појављују нека стара митолошка створења (т. ј. неке богиње). 20. Воћке у нашој школској башти не боје се богиња, јер су све каламљене.

К о к и ц е, Неки калуђери доказују да је пре било боље у намастирској економији. И ако је било штираи корова, ал бар није било — Бурјана.

Београдски пресбиро, који је до сада писао простим мастилом, наручује сада (промене ради) један аков алазарин мастила.

Загребачки ђаци опет разлупали неколико прозора. Лако је разлупати прозор. Де'те ви разлупајте 0 б з о р, ако сте јунаци! Ако од нове године престане излазити „Стармали, — немојте да кажете: „Штета!" то умемо и ми казати.

Наши незвани старатељи брину се за нас, да нам што не шкоди што нам је патријар тако с т а р. — Та молимо вас, господо, ми кад смо га бирали, знали смо да није млад ! Ала би то лепа титула била: коадјутор Даља, а самодржац Сирига! (А што је најлепше, — не би била ТГ1е1 оћпе МН1;е1).

Комисија која је за Вршац одређена, не може да иде у Вршац зато, јер није патријар код куће. Зато је добро било отићи онда кад је био патријар код куће.

Кошут је рекао да су мађарски магнати таки и таки. То је рек'о па је и порек'о. Али ми имамо толико вере у Кошута, да му верујемо и оно што опориче.

Сад сам баш прорачунао да 3 године 4 месеца и 21 дан чине отприлике хиљаду две стотине и четрдесет дана. — Но! — ако се човек за то време не научи љубити Тису у скут и у руку, онда се неће научити томе ни за сто година! Ономад је држан парастос нашем покојном ђури Јакшићу. Утешително је само то, што је веома мало њих видело, да је веома много њих изостало.

Синоћ је неко прислушкивао (срам га било), како је брудер Јаша овако сам себи говорио: Боже мој, боже, ја да сам био осуђен на пет година, сад би био слободан, — а овако ћу морати можда до века робовати. Кад је онај, кога су послали на сабор да буде „најпаметнији" дошао кући, питали су га они, који су га послали да буде „најиаметнији" да-ли си ти заиста био „најпаметнији ?" — А он је толико искрен био, да је рекао: „Ја нисам био "најпаметнији" јер је неко био од мене још „паметнији," — а то је био владика Пакрачки, — он је остао лепо код куће, па се није бламирао".

Кад је ономад зануцала она веја в и ц а, „Стармали" је (а што да кријем, кад је тако) изнео на улицу један празан табак, не би-ли и њему навејала штогод в и ца. На текелијином гробу опазило се да се плоча мало помакла. Мора бити да је добри старац хтео да устане, да направи друкчи тестаменат. „Трикош и Каколе" дају штампати нов програм, у који додају још једну тачку, т. ј. да осим свега другога још измирују старе заћевице међу глумцима, — то су опробали сами на себи са красним успехом и на опште задовољство публике. *