Starmali

252

Непрестано читамо жалбе, како Бисмарк час овог час оног дипломату вуче за нос. ,,Хумор. Листи" предлаже да се свима дипломатама одсеку носеви. Па би онда био мир.

Добро се „адресирао." Дебели доктор X. баш је после ручка чачкао зубе и сркао ка$у кад му једна проста жена уђе у собу позивајући га, да пође с њоме к њеном болесном детету. Доктор се баци у позитуру говорећи: ,,Драга моја, ви сте досада увек звали друге докторе, па одкуд сад наједанпут да зовете мене ?" — То је рекао а надао се каквом великом комплименту. А жена му одговори овако: ,,Та знате, господине, моје дете лежи у шарлаху, а ја сам за вас слушала да сте ви ш а р л а т а н, па ко велим најбоље ће бити да вас позовем. — Р Друго и друкче путешествије. Један доле, други горе, Један гнусан, други драг, Једног шиље ведро небо, Другог гони црни враг. Куд ћеш опет црни чоче ? Жеља твојих у нестиг? Куд год крочиш ту остаје Од копите паклен жиг. П за тобом уздах носи Из срдаца наших глас: Од како си благов'о си, Све за себе — ништ за нас! Зар ти мрзиш своје коло ? Зар ти волиш бити сам ? Зар ти прија наша клетва ? — Љубљен бити — зар ти срам?! Зар ти ниси наше крви? Зар ти немаш мајчин гроб ? Зар ти зато к р у н у дасмо Да *) будеш роб? Шта је теби до нас стало, Шта до среће рода свог! Та теби је увек мило Јербо ти је демон бог. Иди, иди, својим путем Ал пролазеУ кроз наш круг, Како ће ти наши јади Да одуже стари дуг ?

*) Ова је реч закрмачена, па је не могох прочитати. Слагач.

Дочекајте како знате, Срби браћо његов ,,вход" Само децу клон'те с пута, — У деци нам живи род. Куд год дође, куд год прође, Уклањајте пород свој. Отрују-л ое наша деца, Тешко нама, — боже мој ! „Беж'те децо, сакрите се, „Куда које бегат' зна, „Молите се вишњем богу „Да вас спасе ода зла! „Од безумља, пустолова, „Саможивља, (пуст му траг) „Од издајства, светотајства, „Све то сеје клети враг. ,,Мол'те бога, да вас слога „Обасине — то је спас! „Склопте руке, склопте очи, „Бог ће чути дечиј глас!" Уклањајте децу с пута Ко да сикће кужан плам, Да с' у њине чисте душе Не удуби српства срам! Мет*)

*) А молим вае куда и д е т е, ако би ко раснитивао за вас, да знамо где сте? Сдагач.

Циганска унцутарија. Фалио се циганин пред великим биртом, где је било неколико људи искупљено, да он само ако хоће, може отићи код попе на ручак. Други му не хтедоше веровати, јер где би попа с циганима баратао и где би циганин смео незват отићи попи на ручак. „Ето, вели циганин, да се опкладимо о шта хоћете." Опклада се углави за бокал вина. У то удари подне, а циганин се упути управо попи. Кад дође у собу, а попа баш седа за ручак. „Опрости господине, што сам дошао к теби, ал' ја те молим да ми кажеш пошто се продаје један комад злата овако велики као моје две песнице." Кад чу попа да циганин има толико злата на продају, рећиће му : „Па седи човече да ручамо најпре, па ћемо онда о томе диванити!" позове га, надајући да ће и по њега добро бити од безазленог циганина! Кад је прошао ручак онда ће попа запитати цигу : „Па дед да видим то твоје злато, што га продајеш ?" — „Е, одговори циганин, ја немам злата, него само те питам пошто би ја то могао продати кад би га имао!" Попа се покуњи, а циганин оде у биртију да попије вино, о што се опкладио.