Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 32. ЗА 1879.

253

Како бива у свету. Жалостан роиан у 13 глава. Г ла в а 1. Он. Глава 2. Она. Глава 3. Трговац. Глава 4. Мираз 10.000 Фор. Глава 5. „Исајије ликуј!" Глава 6. Он „Фарбла". Г л ав а 7. Она „Фрише Фире". Глава 8. Банкротира. Г л ав а 9. Скочи у Дунав. Глава 10. Она би шила туђе. Г лав а 11. Ал није учила код мајке. Глава 12. 105- !!!...???— —■ — ! ! ! Аб.

На катихизацији. Недавно испитивао један свештеник школску децу из катихизиса. Па пруживши прстом на једног ђака са великим и ведрим челом запита га. Свештеник. Знаш-ли ти мени казати: шта је то чудо? I) а к. Незнам. Свештеник. Ал промисли се добро. 1)ак. Ма колко да мислим, опет не знам. Свештеник. А на пример кад би ти видио у поноћи на небу сунце, — шта би рекао? Т)ак. Гекао бих: да је то месец. С в е ш т е н и к. Ал кад би ти ко рекао, да то није месец, већ да је сунце? I) а к. Ја бих му рекао да лаже. Свештеник. Ал ево за мене знаш, да ја никад не лажем. Па кад бих ти ја казао, да је то сунце, шта би онда мислио ? ђак. Ја бих мислио, да сте се као човек мало напили, па не знате ни сами шта говорите. (Р. Ј.)

Социјалисте на силу. Некад било а сад прпповеда К. Костић. (Свршетак). „Та говори само, па да видиш тек што има ликера код грк Павла не би се ни пред царем постидео* рече Станко нестрпељиво. „Оно ја сам вам већ рекао да сам мало што разумео тек толико знам да је г. директор викао „побуна, завера, социјалисте I" и да је врло љут отишао кући и рекао ми, да вас сутра чим сване озовем, и ја " „Е па кад је тако Максо, а оно да се иде —

ти пођи тамо а ми ћемо чим се обучемо" рече Стеван устајући из кревета. „Оно знате господине ја неби био рад, али моја дужност " „Но па ти си дужност савесно извршио, рекао си нам да одемо директору, па шта ти дакле она још налаже?" „Опростите г. Станко, она ми налаже да овде останем" дода Максим устезајући. ,,Шта, да нас чуваш ?" рекоше оба скоро у један мах. „Оно ја неби био рад ! „Добро, добро, већ знамо шта је — хајде Петре кад се нема куд" — и сада се стану обојица облачити. Фруштук их није задржавао (знамо зашто) с тога пођу одмах с Максом једнако се разговарајући, шта то може да је узрок те их директор зове и да је викао оне речи. Дођоше у школу, Макса их одведе у један разред, и пошто им каза да ту причекаЈу, изађе на поље и врата — забрави. „Еј Станко шта смо дочекали!" „Само да ми је знати зарад чега је све то, па не бих марио ма ме још два дана затворили." „Неће те ни мимоићи, мој Станко, кога овако позивају и чувају, тај нек се бољем колачу и ненада". Имали су доста времена да размишљају, јер прође скоро читава два сата док не дође Максим да их одведе „у салу". Уђоше тамо. Сала је пуна, т. ј. сви су проФесори присутни, г. директор се намрштио што боље може, а господа проФесори трудили су се да не изостану иза свог предпостављеног. Деликвенти ступише на среду. Дир. „Господин проФесоре изволите узети на протокол; Станко Станић, Петар Петровић ученици седмог разреда"; к деликвентима: „Јесте ви то?" „Јесмо". Дир. „Господо на вас је пала сумња и то врло јака сумња, од великог замашаја сумња, врло тсшка и критична сумња" ту престаде да шмркне па да своју бурмутицу понуди читавом колегиуму, а јадни деликвенти само су зачуђено гледали шта ће још чути и каква је то страшна сумња на њих пала. Пошто је бурмутица читав астал обишла онда се ислеђење настави. Дир. Као што рекох на вас је пала тешка сумња, да сте ви почели да у нашој гимназији сејете мисао, која је жали боже сада занела многе главе и „И која долази из уста сатане" дода катихета. Далеко би нас одвело кад би навађали све узроке и доказе, које је директор наводио да им докаже да је социјализам отров и зараза што је почела да се шири по неукој младежи, која у место да чита Овида, Цицерона, СоФОкла, Мушицког и т. д. и т. д. губи (ао његовом мишлењу) време читајући Дарвина, Хекла, Бихнера и њима равне, и најзад заврши тиме, да му искрено кажу од куд су и којим су поводом наручили те аљине, које је он и цео штов. проФ. кологиум држао за согрпз <1е1хс&.