Starmali

За урерштво одговара А, ЛајевиЂ. година тРЕћА ј ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИ6А. ГЛАВНИ ОАРАДНИК У НОВОМЕ С А Д У излазак и цену АБУКАЗЕМ. 29. Фебруара 1880 ВИДИ НА ЗАВРШЕТЕУ ЛИСТА.

Еао што обично бива.... (Хумореска од К. Костића). Он не беше као Адонис, а она далеко од Ве" нере — па шта мислите да ли су се њи двоје во" лели? — 0 те још како је љубио Јоца Јуду и Јуца Јоцу, шта више она ]е једном имала кијавицу, па ју је и он од ње из силне љубави добио — али то је тек почетак, то је тек мали доказ њиове велике љубави Они су били независни, ништа им није стајало на путу да буду најсретнији овог света, она да му пружи своју нежну руку и он да је још нежније прими и пред олтар одведе — па ипак се нису узимали. Да није можда Јоца варао Јуцу, или је Јуца варала Јоцу ? — Ко је могао и мислити код тако силне љубави још и на превару! Па што се нису узели онда? За то што Јоца није хтео да унесрећи Јуцу, а Јуца није могла да упропасти Јоцу — тако су бар они говорили —- у истини било је пак то: што је Јоца још био пунонадеждни (али још не пуноплатежни) практикант са 37з дуката плате, а Јуца имала мајку са 4 дуката пензије, па ако Јоца узме Јуцу к себи онда ни леба им неће бити доста, а ако Јуца узме Јоцу к мајци неће моћи ни кирију плаћати — дакле несретна љубав. Јоца доносио Јуци разне књиге — Јуца чита и нриповеда Јоци шта је читала. Баш сад је нешто читала, и брише сузе својом подераном кецељом, кад ето ти Јопе. — Душо Јуцо, ти сузе рониш, ништа не говориш. — Ох! та погледај Јоцо, шта сам читала? Замисли он сирома момак код њезина богата оца, он је љуби изнад свега а и она њега, али тај проклети отац неда па неда, она плаче, он плаче али све не

помаже. отац га отера из куће но он јој се завери да ће остати веран..... Прошла недеља дана, прошла и друга, још се нису ни видели а камо ли проговорили, једва треће недеље он се украде некако у кућу и довуче до њене собе, нађе њу саму, сад су прво плакали, па јој онда он предложи да од оца одбегну, она плаче и каже да ће све учинити али да не може оца оставити, пре ће умрети. „Атиумри" викне он и пружи јој неко стакоце, она узме стакоце, погледа га још једаред па га онда до половине искапи а половину пружи њему, а он ? — кукавица побегао је, у место да се је и он отровао, па зар да не плачем над судбом оваке своје несретне сестре — ах ко зна — дода Јуца бришући сузе — можда и мене иста судбина чека. — Не, не душо Јуцо — ја нисам такав, а да те уверим ја ћу се пред тобом отровати, викну Јоца у заносу. — Не душо Јоцо, недам ја, нећеш ти сам, онда ћу и ја с тобом. — Доиста Јуцо, шта нам друго и преостаје, кад ти министри и председници касације и апелације онако иолако и ретко умиру, не можеш их дочекати, заузели сва места па их држе, као да су их купили, а ти Јоцо чекај, говори Јоца у себи да га је могао чак комшија чути а камо ли Јуца у соби. — Да, да Јоцо, имаш право, ко зна могла би ја још седе плести, ох то само неће бити пре ћу умрети. — Па оћеш да мреш? пита Јоца. — Пре и то, него довека овако. — Е онда буди спремна.... рече и изађе из собе и оде некуд. * * * Прошао један дан и прошао други и дошао трећи и они се још нису ни видели а камо ли речце