Starmali

90

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 12. ЗА 1880.

Б У К В И Ц е. К. Кикинда. „Сад ће за цело добити „иберланд", јер су послали депутацију у Карловце, да целива Германа. Депутација тек што јецеливала — натраг се повратила. Кандидација. — Ако имаш да кандидираш надзорника за какав просветни завод, а ниси рад каквом великом господину да се аамериш, а ти остави савест код куће, поштеае пошљи на пут а бригу за напредак тога завода закључај у Вертхајмову касу, образ метни под ноге, срце оправи морем у Америку а душу продај — анђелу, па онда продремај мало на столици и прави кандидацију. Корен. — С т а р и пишу по к о р е н у, а млађи по благогласију, а то отуда долази, што су сестари — као што знамо из живота светитељског хранили кореаем. Калуђери. — То су људи, који често штуцају, јер их ,,Стармали" много спомиње. Други зли језици налазе узрока томе штуцању у другом неком виновнику. Кер. — Животиња, коју С—ни не трпе, него је увек т е р а ј у. Карта. — Кад се иде на какву јавну забаву (игранку, беседу и т. д.) мора се имати к а р т а (улазница), ал' наше Новосаткиње и кад на приватне забаве иду, а оне понесу карте. Карловци. — Мссто, у ком је измишљено карловачко вино и где јекомпованокарловачко „многаја љета". Кинези. — То су они, што су неким манастирским зидом обграђени и одељени од другог света, тако да их се ништа не тиче српска књижевност, добротворне цељи, просветни заводи, уредни рачуни и саборске манастирске комисије. Кован — Сваки је своје среће ковач, само што неки кујући себи срећу узму за наковањ народно стрплење, а за чекић насиље и власт, а ватру им пири денунцијански и лицемерни дух. Конрива. — Најпримитивнији громовод. с тога је око многих школских здања по селима и варошима обрасла силна коприва, а општина је не уклања с тога, што неће гром у коприве. „Крв за род*. — То је наслов некадањег романа Јаше Игњатовића, сада пише према томе нов роман са насловом : „Мастило против рода". Коетић ЈЕаза. — То је некакав агент жељезничког друштва, (Из „Видела" из кога овај податак црписмо, нисмо ништа више могли дознати о овом човеку). Коета. — Има га разне боје: црномањастог, смеђег, плавог и „зеленог Косте". Клавир. — Кад ти који кандидат при избору посланика као кортешу обећа жени клавир, па јој после избора не купи, не треба да се срдиш, јер они разни глаеови што си их скупио на избору, кад им се дода писме „р" (а то је лако) дају ти гласовир (клавир). Кортеш. — види: „Коета" и ,,Клавир : '.

Кубура. — Кад у једној великој вароши код 14 учитеља вероисповедних школа, нема ко на ускрс да поји у цркви, него мора Кир ЈеФта звонар, то се онда зове - кубура. Аб.

Како се Цига досетио. Неки циган није имао читава два дана ништа да једе. Ваш је била недеља, а он, као што већ рекох, нема ни мрве леба у кљун, с' тога се почне договарати са женом како би до јела дошли. На селу је обичај, да највеће газде кумују месним циганима, при крштењу или венчању. Тако је и наш цига имао преко баште богатога кума. После дужег договарања и саветовања са женом учини оваки предлог: Жено, Ја ћу узети сикиру у руке, а ти бежи напред преко баште куму, а ја ћу за тобом викати, стани лоћо, да ти судим; ти побегни онда у кумову авлију и моли га да те сачуза, да те не убијем, па ћемо ома добити јести. Тако и учине. Она беж', а он са сикиром за њом, док је не увија у кумову авлију. У авлији се баш у тај мах десио кум и кад чује ларму цигину запита: та шта је куме за бога ? А цига ће: та бежи куме да ]е убијем, бежи, да убијем ту злоћу, ту . . . . Та мани се куме, ћорава посла, одврати ћо кума Јова, већ ми реци шта је учинила па да вас помирим ? Та ето већ два дана како ништа окусио нисам, па јутрос донесем један мали лепчић и комадић сланине, ко велим да се мало наручам на благи дан, а она злоћа појела, појела да, већ беж куме да јој испребијам тај прождрљиви стомак .... Та мани се куме тога та има Фала богу, у мене шта јести, одите обоје унутра па једите, колико вам је воља. Цига то једва дочека и не даде да га дваред понуди већ ха^јд у собу. У соби их кума Јова одма посади за астал и метне пред њих пуну округлу тепсију гибанице. Навали се кум на гибаницу, па стаде грувати све пуца за ушима, а жена му ко жена, говори и по лагано једе. Кад је цига половину тепсије смуцао, а њега срамота да пружа руку пред женину половину (треба знати да је то код наши паора веома гадно пружати прсте па вадити оно што пред другим стоји) него ће рећи кума Јова: А знаш куме да сам ју уватио, овако (и покаже на тепсији) би јој заврнуо шију. И зграби тепсију па празну половину окрене жени а пуну себи па држ' једи! к. м. м.

Гори од њега. С. Н. из Чуруга био је древна пијаница, и амин је у бирцузу бивао, с тога га је мати навек псовала и ружила с речима: лупежу, хуљо, бекрио и т. д. увек си у бирцузу. На то је С. одговарао: ћути мати има их још горих од мене. Та ко је од тебе гори тамо он овакав па онакав. Та С. Радичевић, они спаваубирцу. (А С. Радичевић је држао џигуру и аренду, па пошто није био чуружанин становао је у механи.) К. М. М.