Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 12. ЗА 1880.

91

П у с л и ц е. Читамо већ и у српским листовима, како сад нрактични људи препоручују, да се одсада новине штампају зеленим словима, јер то је здраво за очи. Једни су за то, а други против тога. Да се не би и око тога питања потукли, ми препоручујемо слободну штампу, — па нека пише ко хоће зелено, а ко хоће — з р е л о.

Кад је Тиса Ники Максимовићу одговарао, онда . е министар просвете из сале побегао. Најбољи доказ да просвета у тој целој ствари није била заступљена.

Мађари су могли комотаејше изостати са почасном докторском дипломом доктору Пејичићу, па је дати новом иншпектору текелијанума, недоктору Јоцићу, коме би та много више вредила. Јер г. Пејичић врло добро зна, да није никакав аванзма кад п р а в и доктор постане п о ч а с н и м.

Ег§о ,,Босна и Херцеговина неће припасти ни Турској, ни Русији ни Аустро-угарској.' 1 А да коме ће? — Да је нису наумили поклонити ,,Обзору".

Немачка журналистика изгрдила је Русију тако да је ни пас с маслом не би појео. А гле сад би је и без масла радо примили.

После избора текелијног надзорника добила је Пештанска општина од Тисе привилегију да се не мора селити у Америку, — кад и у сред Пеште уме тако морски да се влада.

Ко осећа у себи позива да прави ред на Балканском полуострву, — ево му сад најбоље прилике. Нека иде да разложи Арнаутима смисао Берлинских закључака. Неки Пештанскп лист „Стикс" вели Тиси: Ако хоће да обрадује домовину, нека оде сам у Америку. (Можда би енглеске лађе н>ега једног радије превезле него другу десеторицу).

Кад би нешто 14 мађарских општиница гукнули: „Не треба нам Пештанска дијета јер много кошта" — Мађари би се зацело гротом смејали. Молим покорно, зар се Србин не с м е ни с м еј а т и.

Да је Бранко жив, па да је у Новом Саду, па да види како се српске ћери шиљу у несрпске (и противсрпске) заводе, — зацело не би више певао: „Ао, ноно, бела!" — него: „Ао, ноно, црна!"

Не само у Шиду, већ и мало даље, кадгод ко кине, он каже: „Аћим!" Из тога се јасно види, да човек (или поп) може бити на гласу ма и не служио на парастосу покојном Брановачком. *) *) На гласу! — Ал на „кипе"ском гласу. Слагач.

Неко, који је све до велике Среде чекао у Пешти, да чује, шта-ли ће то већ једанцут одговорити Тиса Ники Максимовићу, отишао је из Пеште срдито певајући народну песму: Ал си беда и т. д.

У прошлом броју „Стармалог" било је доказано, да је „Недељни лист", док си оком тренуо, изескамотирао неких 16 општина. А да нису како башто оне општине, што им не треба сабора?!

„Недељни Лист" вели: „Не дајте се, браћо, обманути!" — То је врло добро, што ће овај мудар савет читати баш они, који држе „Недељни Лист. а

Неки приповедају да је наметути нам администратор ових дана добио овако писмо из Пеште: „Мој соколе, немој се ти још јако узносити са твојим успехом; — јер кад ти не би био кадар ни Сурчин и бар још неколико таких приселица залудити, онда не би ни заслужио да те сви остали Срби грде и анатемишу". 0 и т н и ц е. I. Практичан бесрамник. А. Под ноге је образ мет'о. Зашт' то чини он ? Б. Зато јер је од те коже Понајдебљи ђон. Д. II. Да-л је по годио? Муж. Ох, да људи мојој жени У срце завире! Ту би нашли шта мислите? Аб. Знам већ — Фрише Фире. * * *• III. Зашто? — Можда и зато. Зашто многи тако рано Оду с овог света ? А да није, а да није Са „многаја љета." IV. „0 б з о р у.'*' Ој, „Обзору", је-л у Срему Узданица тва? — „Вуковар је лепа варош Један, два."