Starmali

4

„ СТАРМАЈШ" БРОЈ 1. ЗА 1881.

В и р - вар. Два пријатеља сеђаху ономад на Крстов-дан после подне, ужинаху мало шунке покрај чаше (а богме и Флаше) вина и играху дарде. Када су се поднапили винца и кад им винце удари у лице и кад они баш напунише и натегнуше наново чаше — ал' пред собњим вратима зазвони звонце и чу се из де- I тињских грла „Во јордање". Пријатељи се таки сетише нашег лепог православног обичаја, да на крстов-дан после подне заиђе свештеник са ђацима и котлићем од куће до куће и пошкропљује собе светом богојавленском водицом, о којој се некад онако дуга дебата на карловачком сабору водила. Брзо дакле ђипе са својих столица, те хтедоше за тренутак један да склоне шунку, вино, карте и дуван са стола, јер је шкадал да свештеник тако непријатне ствари затече на столу, кад у светој својој Функцији у собу уђе. Брзо дакле скоче са столица и зграбе са стола шта је који дочепао у хитрини: онај један стрпа чашу пуну вина, коју је хтео да натегне, у лонац са дуваном, пошав да остави на страну тај лонац, запне ногом за пљуваоницу, превали је и проспе; у другој руци је држао боцу с вином и пошав да је метне под кревет спотакне се о ћилим и падне колики је дуг на сред собе, Флаша се разбије а црно вино по дотичном хидростатичном закону п[.оспе се по целој соби и по ћилимовима, који су случајао били сасвим нови и отворене боје; уз то је и руку мало о стакло раскрвавио; други пак пријатељ хтеде своју чашу и карте на писаћи сто да склони, но остављајући чашу умочи прсте у велики бирократски дивит, који није био празан, као што су дивити на пошти, што су публици за писање поштанских упутница намењени, него пун црнога мастила из Фабрике „Се- ТзгМег МШег-а у Будапешти; отресајући прсте од мастила омакну му се из руке карте и распу се по целој соби — шунка је пак остала свечано на столу. У то уђе свештеник са ђацима. Табло, уз бенгалску ватру. . . Но у исти мах је ушла и слушкиња и видев грозно збитије угаси брзо свеће, те поред светлости из Фењера, што га је ђаче носило, није пркзор био тако грозан, као што би био, да је место тога светлио гас или електрична светлост. Онда би се видела и шунка, и вино, и дуван и карте, и то у много очајнијем виду, него да је све остало мирно на столу, те можда ни сам г. свештеник неби замерио смртним људима, што се таквим стварима баве, јер није ни сваки свештеник противник таквих земаљских грешних ствари, као што су то биле. Аб.

Предавање једног учитеља, Један „Учитељ српског језика" једном овако рече својим ђацима: Децо ! има млого између Вама, који незнаду те зато говориду и пишеду н. пр. не разумеду; ал то не ваља, већ треба: неразуму... И-гли-гид.

Грађа за немачки буквар, Н а у к е су старе нове; А Немац их: кунде зове Он науку своју воли Да улије сваком. А то бива разни сретстви': Еундом и — кундаком. Који г о р е стоје Оберн се зову; То ариличи њеном смеру, Јер ти радо све о б е р у. Ми кажемо : исток, Немац вели ост: — Јер кад би га дост'о, Ту би радо ост'о. 3 у б е Немац зове: цене, А и д е с е т каже цене — Ал то само тако каже, Само тако пише: Јер сви знамо да он зуба Има много више. Ми кажемо; љ у д и; Немац вели лајте; — Ал кад му који л а н е, Хрђаво му сване. Срби кажу: жуч; Немци веле то је: гале: —- Јер кад мало проспу жучи, Одма се р а з г а л е. Ми кажемо : с р е б р о, Немац вели еилбер. — Јест, тако ми вере, Тога Немац с и л а б е р е. Ми кажемо п о р о к, Немац вели: ластер — И из тога многи Праве себи Фластер. Смисао је Немцу син: — Многи закон од тог пати Јер се држи да ј' слободно тати Свога с и н а Од милина Извртати, Превртати.