Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ

6. ЗА 1881.

У ш т и п ц и. Д; Један беспосличар чита опег песме Б р а нкаРадичевића, те вели, да му се особито допада — с обзиром на неке ствари из новијега доба — овај епиграм Бранков: „Пре међ стоком беше брада У самога јарца Али чуда — ево нађо С брадом и магарца.

§. Неко опет у „Новом Веку" (бр. 21.) канда није баш много читао Бранка, јер вели за стихове: „Душанова два потомка Деветнајсти славе век и т. д." да су од Бранка Радичевића; онда их је Бранко морао после своје смрти украсти и присвојити од 3мајаЈовановића. □ Један пар младих заљубљених људи читају „Отмен свет" и сад већ пасује на њих песникова илустрација: ,Седе млади код клавира Она ј' нобл", а он „кек.*

== Пештански ђаци хтедоше 15. марта да држе светковину у спомен мученицима од 1848. г. у музејској башти у Пешти, но полиција им није допустила; чујемо да је то с тога забрањено, што ће се тај дан носити у музеум адреса наших плебаноша, те да неби ђаци закрчивали пут. Аб.

0 г л е д а л о. Што никад пре, сад извесни новинари почеше гудити, како су наши свештеници с в е т л и, и како би нам могли лужити за о г л е д а л о. Ја ово тврђење не би смео онако неглеђуш потпиоати (јер још ј не знам мађарски) али признати се мора, да ту има нешто и истине. На пример: мантија б * к о г проте тако је масна, да би се човек заиста могао у н>ој огледати. Истинић.

Чудна времена настала. Бизмаркове скутоноше у Олденбургу, имале су до сада тај похваледостојни обичај, да су сваке године Бизмарку на њсгов рођен дан послали сто и једно јаје од вивка. Ове године тај поклон изостаде, — и место јаја послаше му ову песмицу. Овог лета нема јаја, Ми смо сада нека раја. Вивак их је снети хтео, Али, јаој, није смео, И он преза — Од пореза.

П у с л н ц е. Кажу да рим-папа, онај прекаљетш поп роззитиб, кажу да већ и он мора да попусти и попушта. Нека, нека, попустиће и они папагаји, који су те речи тек само онако на изуст научили. Филоксера упутила се сад у КалиФорнију. Тако су те Филоксере све, — не волу оне само лозу, већ се волу наћи и око златни руда. И новосатске две Филоксере тражиле би другу КалиФорнију, кад би се овде оглођала руда, коју већ давно лижу. У Мехици десио се ванредан случај; пет људи картали се, па се посвађају, па се и потуку, и један другог поубијају. Сва петорица леже сад мртви као жив доказ, да карте нису створене за бујне, напрасите и назлобрзе људе, него за тихе, благе и кротке — жене. Штета, што није обичај да се могу и лањске новине конФисковати. Знам зацело, да би садања влада у Србији таки конФисковала понеки број лањског „Видела", н. пр. онај 62. у коме стоји: „СФера аустриских интереса значи, да се ми никад не измакнемо из што потпунијег економског вазалства према Аустрији, и т. д."

!■? ! . Баш су чудни ти Бокељи, Врцају се живо! — А ја не знам, шта то њима Може бити криво. Којима је Родић. негда Тврдо обећао, Да их неће рекрутират' -- Реч је одржао. То су сад већ стари људи, Нису за регруте; Кад их нико не војачи Нека мирно ћуте. А који су сад под меру, Тадар беху мали, ЕБима нису на Кнезлацу Ништа обећали. Правошија.

Ко би ту настачио! Један парохијан донесе свом проти пар ћурака, наравно на поклон. ћурке су биле тако лепе и дебеле, да им већ ни сам прота није могао забавити, шта више и сама протиница признала је да су ћурке красне, — но да не изађе из свога обичаја, додаде: „Али зашто нисте донели и мало кукуруза, да их нараним? 5-во.