Starmali

„стармали* број 7. ЗА 1881.

53

Иира. Шта велиш ти на то, што су у нашој Мађарској отаџбини једном мртвацу узели мртвачки сандук у егзекуцију за порез? Спира. То још може имати здраво добре последице, ако тај мртвац онако без сандука изађе управо пред бога, па му рекне: Ето, господе, видиш како је у тој земљи сад, од како си дигао руку своју са ње. Можда ће се бог смиловати па опет метути руку своју на нас 5 — макар се Тиси мало л замерио.

В-ира. Кад је већ реч о Тиси, кажи ти мени шта је он радио ономад у Бечу. Спира. Ишао је да купи свејој дечици мало медени колача, да их обрадује пред изборе. Ђ. и р а. А каквих то колача Спира. РеФорматима мало Дебрецинскога синода без комесара, чивутима мало цивилее. Католичком свештенству обећаае, да ће се њиови фондови употребити на њиову корист. Ћ. и р а. А чиме ће Србе да омекша ? Спира. Србима?! Смешно питање! Зна он врло добро, да Србе, што већма гњечиш они бивају све м е к ш и. Њи ће пред избор мало јаче да прогњечи, па ето му осигурана успеха. В. и р а. Спиро брате, можда баш неће бити ни тако.

В.ира. Како ти се допада Чакрина интерпелација на Матицу? Спира. Ја сам се заверио да не читам ништа, што Чакра напише српски. Зато сам из ове интерпелације прочитао само оно што је немачки написано, — и ја то Чакри потпуно верујем. !ђ.ира. А шта је то? Сад се и не сећам. Спира. Ево шта је: IсЋ. ћгаисће ке1пе Саб1;е, 1сћ <;г1пке те1п В1ег а11е1п."

В.ира. А зашто је закраћена пошта „Србском Листу" који излази у Задру. Спира. То је ради опомене „Пешт. Лојду" да одсада не описује стање у Босни онако ужасним бојама. Јер ако се усуди још једаред тако што писати, онда ће следовати још зећа казна; онда ће се закратити прелазак у Босну и другим српским листовима. Ћ. и р а. Аха, сад разумем.

В.ира. Шта је побудило наше плебаноше, да потпишу оно чудовиште од адресе? Спира. Што су непромишљени, што су душевно неразвијени, требало би Ћ. и р а. Та и ја мислим требало би да се р а звијају. Аб.

Изјава Спирина, У петом броју „Стармалог" штампан је мој поверљив разговор са другом мојим: Ииром. Ја немам ништа против тога, — али да ме нико не би држао за неправедна и партајична, морам исправити једну штампарску погрешку. Ја нисам похвалио Фуксову штампарију само зато, што је штампала „Касију Царицу," већ и зато што та штампарија оће већ сасвим да се посрби, штамаавши сад већ и „И нкино благо*. А пОФалићу је и од сада, кадгод буде коју српску књигу штампала. Спира.

Т а

јнона Јавно,

Прочито сам песму твоју, Пуну туге, пуну бола, И ко само срца има, Заплакат' се на њу мора. Ја сам плако, уздис'о сам, Што су тако ниско пали: Ти лелкиси, плебаноши, Ешпереши, алдозари. Дал је тако увек било? Хоћел увек тако бити ? Да ли има још пастира ? То ти желиш докучити! Нвје тако увек било! Неће увек тако бити! Јер је било и има их Свештеника узоритих. Та сети се оног доба: Кад се душман с нашим родом Титр'о као талас бурни, Са мајушним слабим бродом? Ко је онда био столпник И поборник српске славе? Јел' да беху пријемници, Снажног духа светог Саве ? Зар је један главу дао, Да избави род свој мио? Зар је једног трнов венац Мучеништва украсио? Па и данас није сваки Жедна беда, никад сита; Јер се увек међ кукољем Може наћи чиста жита. Зато кукољ огњу предај, Па избери чисто семе, Ако желиш снажно, дично, Благородно имат' племе. Ал' наш сејач не подбија Семе оно, које сеје: Па онако о вршидби Само чисту плеву веје. А да има још пастира, Који пази стадо своје: Ја се на то смем заклети, То ми каже срце моје.

Арон.