Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 8. ЗА 1881.

61

П у с Л И Ц е. Даклем министар Тиса обећао је, да ће од сада санајбољом вољом понашати се према нашој автономији. Мило нам је што сам признаје, да до сада није с најбољом вољом поступао. — То признан >е може уродити лепим плодом, — а већ и сада нам је пријатно, као лепа ћушка брудеру Јаши.

Један песник правио је латинске стихове, и кад је написао „0, бтрИсЉз касга!" није нашао друге каденције, него — Чакра. Између других многих наших малера, и ово је наш чудан малер, што ми, ма да патимо од извесне политике, ипак не можемо да будемо пријатељи неизвесне политике.

Али је то непоњатно, кад васколико новинарство виче: "Чувајмо се Бонтуа; кад више од трећине скупштинара гласа: Не, ако бога знате! кад и сам владин посланик рече: „Ово јепропаст за Србију." — Кад на то све нико да се сети, да велика скупштина има шира плећа, па ако и она прими одговорност на себе, онда нека је просто!

Така му нарав па шта ћете. Слуга. Ви се, господине, увек једите. Ја вас још нисам видео весела лица. Госнодин' А да шта ћу, кога беоа, кад ме непрестано са свију страна љуте! Слуга. Мени се чини, да ви не би могли ни кад се не би љутили. Господин. Готово да је тако. Слуга, А шта бисте радили кад вас не би нико наљутио? Господин. Онда би се љутио за то, што ме нико не љути. Патриотичан, срчан и ироничан поп. 1{ад су били Французи у Бечу, онда се једног дана прочу, да је била битка код Асперна. Французи таки штампаше оглас, у коме јављају, да је та битка њиова нова победа, — јер је, веле, аустријанаца на 30.000, а Француза само 5 .000 Један бечки поп чигао је скупљеном народу тај билетин, и прочитавши, рече им: „Божија је воља тако хте ла, а ми очитајмо за душу 30.000 аустријанаца један о ч е н а ш, а за душу 5.000 Француза једно » ј е р у ј уОасвим доследно. Имао сам прилике да видим потпис једног нашег плебаноша. Ту ти је не само име, већ и манупролрија мађарска. Почетак те манупроприје налик је на Фокош, продужује се у виду уФитиљена брка, а свршетак је права мамуза. 5—ко.

У ш т и п ц и. □ Г. Стојан Новаковић пише као стручњак ,0 Бонтутовој жељезници" с филолошког и литерарног гледишта. * * * §. Абердар пак издао је под насловом „Појезија и жељезница" наставак свога „јека" (ту тек Фијуче, грми и пуца). * & * ©. Ово преписујемо од речи до речи из „Новог века" бр. 28. „Загледајте, има ли једног јединог места празног међу владиним посланицима! Да падне плаха киша из неба, неби капља пала на земљу већ на коње и ј у н а к е". — Да чудне појетске Фигуре! * * * : =; -„Обзор" доноси у своме подлистку једну арцибискупску окружницу, у којој густира православнима, да приме јединоспасавајућу римокатоличку веру. Шмајхлује, како је источна вера тврда и како је у 16. в е к у знала толике напасти да одбије. Нека буде уверен госп. наговарач, да ће наша православна вера и у 19. век у. остати тако исто тврда и сваку напаст, и од сада одбијати умети. * * * + Иста окружница саветује нам, да се са столицом св. Петра измиримо. Молим, ми се никад нисмо са св. Петром ни завадили, сам.о нам је мало неправо било, кад се он оно одрекао Христа. * * * Митар Акић пише у уредништву „ Видела" наново свој роман „Јаднике". (Кажу да ће то бити слике из живота). * * * 35 Угледни лист „Радника" у Београду, вели дасу „Јавор" и „Српска зора" уређивани онако од о к а. А зар ће се „Радник" слепо уређивати? * ❖ * ? Боже мој, данас мала деца имају већ своје новине и претплатници су „Невена" и „Голуба", а кад смо ми били деца миолили смо, да су новине само за то створене, да ми правимо од њих змајеве и да матере наше крој*е од њих рекле и пршњаке!

Л у д е. Светина је лаковерна Преварена често бива. Ћ_утање је образина Која многу лудост скрива. Зато лудам' треба каткад Прилике да дамо, Нек' и луде проговоре Да их спи нознамо. —р —