Starmali

62

„СТЛРМАЛИ" БРОЈ 8. ЗА 1881.

п А, а, а, веселе се господа, ј Због гвозденог свога пута, Што добише од Вонтута, А, а, а, веселе се господа. Бе, бе, бе, кажи томе до тебе ? Нека и он вес'о буде, Ма да Бонта јако куде, Бе, бе, бе, кажи томе до тебе. Це, це, це, слава теби Чедице, Ја од тебе, бог и вјера, Незнам бољег Финансјера Це, це, це, слава теби Чедице. Дер, дер, дер, Абердаре пазидер, Јер ће веруј тебе здрава, Заболети сутра глава, Дер, дер, дер, Абердаре пазидер. Е, е, е, весел'те се делије, Јер за старе ваше данке Стараће се Лендербанке. Б, е, е, веселте се делије.

есма за веселу браћ Ха, ха, ха, Абердаре ха, ха, ха! Заклињем те по сто пута, Опевај ми тог Бонтута, Ха, ха, ха, Абердаре ха, ха, ха! И, и, и, не дангуби већ пиши, Жељезнички ко су купци, „Виделови" празни стуцци И, и, и, не дангуби већ пиши! Је, је, је, биће нама кирије, Док потомство стане циљат', Своје претке благосиљат' Је, је, је, биће нама кирије. Ка, ка, ка, Валтеровић — шта он зна! Док он вели да је „гуја" Ми кличемо : алилуја! Ка, ка, ка, Валтеровић — шта он зна! Ел, ел, ел, да видимо сада смел' Сме л' ко рећи да му с' чини, Да ми нисмо у већини, Ел, ел, ел, да видимо сада сме л'. Ем, ем, ем, сад ћу чланак да пишем, Против Марка, против попа, Нека чита сва Европа, Ем, ем, ем, сад ћу чланак да нишем. Ен, ен, ен, наш је предлог усвојен, Радују се све Семите, И „Јадници" Ракић Мите, Ен. ен, ен, наш је предлог усвојен.

0, о, о, читај само „Видело", Све му лети са усана, Браво ! Олава! и Осана! 0, о, о, читај само „Видело". Пе, пе, пе, ал' ће да нас окупе! Јер прилике дођу л' врашке, Те нам пође све натрашке, Пе, пе, пе ал' ће да нас окупе! Ку, ку, ку, ми штап ћемо у руку, Кад запапре нама чорбу, А ми ћемо штап и торбу, Ку, ку, ку, ми штап ћемо у руку. Ер, ер, ер, Немезис је чудна звер 7 Јербо шиље данак клети, Који сваку љагу свети, Ер, ер, ер, Немезис је чудна зверЕс, ес, ес, пресешће нам онда бес,, Кад још који месец прође, 11а по своје ђаво дође, Ес, ес, ес, пресешће нам онда бес^ Те, те, те, па те социјалисте ! И они нас преко гледе, Мало нам је друге беде! Те, те, те, па те социјалисте! У, у, у, још би им'о жељу ту, Министарску једну жељу; Вечно седет' на „Фотељу" У, у, у, још би им'о жељу ту. Аб.

Еф , еФ, еФ, ала има Чеда ћеФ, Сад с Бонтутом свуда ићи, И што већи зајам дићи, Еф, еФ, еФ, ала има Чеда ћеФ. Ге, ге, ге, није њега ни бриге, Нек' су кесе што пуније, Пиј у здравље те „Уније", Ге, ге, ге, није њега ни бриге. Ескулапијаде, — Из бележника наших и туђнх, (Продужење). Лечник. Не брините се ништа. Те су појаве, код ваше госпође супруге, само од стомака. Нрописаћу јој једно карминативно сретство. Муж. Ако што друго не знате, — то није нужно. Тога она купуЈе и сама сваки час у апотеци.

Лечник. Видим ја већ шта је код вас. Вама, драги пријатељу не Фали ништа друго, него мало више комоције. Болееник. К о м о ц и ј е, богме, господине, к омоције — тога би мени требало. Ал ди ћеш ти бити к о м о т а н, кад је таква служба. Лечник. А каква вам је служба ? Болесник. Та ја сам писмоноша, — ево већ двадесет година. Да чујете како се лечи доктором без доктора. У селу Буџаковцу не само да нема доктора, него га још и не желе,; не само да га не желе, него, га се још и боје (јер су чули да је неког старца лечио доктор, па је „од тога" умр'о). У томе селу |

цвета само помрчина, попин нос, пореска егзекуција, и бабе што гасе углевље. Али да чујете како је газда Совроније ипак употребио доктора, да излечи своју жену Кумрију; ево нека вам он сам нриповеда; ,На моју Кумру" вели Совроније „наиђе неко лудо штуцање. Штуцала је три дана, мислили смо већ мора скапати. Кад се мени већ додијало,* а ја ти њој боме кажем: јес' чула ти, ти знаш да код мене нема шале, ако ти мени до ујутру не престанеш штуцати, биће свашта? — А шта ће бити? Ја ћу теби дозвати доктора. — На то се Кумра тако уплаши, да јој је таки стало штуцање."

Куц — куц. „Слободно!" Отшкринуше се врата и номоли се једна глава са модрикасто-црвеним носом. „Је-ли, ећиме, јеси ли ти био кадгод шугав?" »Бога ми, брајко, нисам био никад" „Е па збогом!" „Та стани, човече, реци шта си хтео!" „Јок, јок, јок, седи ти оамо ђе си; наћи ћу ја ећима, који је био шугав."