Starmali

122

л стармали* БРОЈ 16. за 1881.

„Овај народ баш је створен Да нам буде слуга! Овај народ к'"о без главе У пропаст улеће! — — — Ал тако нам жива бога, Тако бити неће! Г К

, Жене у уставном животу' 1 , И приликон ових избора показаху ипоказују жене српске јасан знак и евоје свести и свога родољубља. У „Застави" читасмо нсдавно ово : „Једна жена Српкиња, која је чула како јој муж обећава свој глас једном либералном кортешу, истрчи напоље и рече му: Је си чуо, нећеш ти осим света. Ако ти одеш на ђ страну, ја моје хаљине у сандук, моју децу за руку, па натраг моме оцу." Евала дична Српкињ ! Но ево шта смо и ми својим очима видели. Прошав у очи избора Милетићевог кроз Каћ, ђурђево и Мошорин, видесмо гомиле жена српских и девојака, које пред кућом стајаху и разговор о избору вођаху. Кад загрмеше петора каруца од Новог Сада и у првима опазише Милетића, а оне ти из свега грла српског повикаше „Живио Милетић! и радости и одушевљењу им не беше краја. На дан избора у Тителу беху и ако беше тежатник поносне и честите сраске девојке обучене у свечано стајаће руво. Један странац Несрбин, који туда пропутова запитаће девојке: „А зашто сте се данас свечано обукле? Је ли данас какав светац?" „Јесте", одговорише дичне Српкиње, „данас је светац, данас је избор Милетићев." Увек сретне и здраве биле, миле сестре ! Кад се дан избора приближи крају с нестрплењем чекасмо ми у Новом Саду вест о избору; вече дође — никаква телеграма. У гостионици код честитог Србина Лазе вечерасмо и изгледасмо; — девети сахат а депеше још нема. . . Но на један мах улетеше четири младе госпође међу нас, те не знаш која је ведрија ока и 6оноснија чела, улетеше да јаве својим мужевима и пријатељима да је дошла депеша кући им, да су оне знајући о чему је, отвориле не могући чекати у патријотичном одушевлењу и да депеша јавља, да је „Милетић са 488 гласова већине изабран за шајкашког посланика, да је у Тителу одушевлење неописано!" Живиле наше родољубиве Новосаткиње; да бог да увек само тако радосне и веселе гласове јављале својим мужевима и својој браћи! 0 родољубљу њиховом нисмо ми никад сумњали, а сад их је милина било видети, с каквом радошћу, с каквим жаром донесоше дивну вест, да су Шајкаши сјајно осветлали свој образ, на коју је пре три године пала била сенка од јаблана мађарског тероризма. То су можда по чијем мишљењу ситне ствари, али су од крупног значаја! Аб.

Осми и дванаести број „Стармалог". Трагикомична Београдска балада. У густом хладу полиције главне, У Белом граду, — мили боже мој! Ту једног листа („Стармали" се зове) Хладује осми и дванајсти број. Дуго им време, спават' им се неће, Јер неки немир шкакуља им груд; На шта да раде? — на улицу гледе, Кроз прозор гледе ко пролази туд. Улице су лепе, слобода их краси. (Слобода је била и „Стармалов" сан) По њима шета, нико му не смета Лиетова туђих читав караван. „Стармали* стоји па листове броји И (ради слика) само рече: Хај ! Листови разни, мудри и булазни, А ти им боже крсно име знај! Слобода М11сли и слобода речи На улице сипа свој глазурак леп, И туда красно, ко по својој кући Слободио се вуче стлре „Пресе" шлеп" „Стармали" вири, како с' лепо шири „Фремден" и „Морген", и Абенд в ,Враген-Блат А „Пестер Лојду" жандар салутира, А „Пестер Журнал" закочио врат. Из густа хлада полиције главне „Стармали" гледа овај комифо ; „Фигетлен" се клати, нико му не крати, Ено и „Бомбе", „Јергл", „Стикс" и „Фло"! Чудне ли песме „Кикирики* кречи, —■ Ал слобода траи безобразлук тај. »Кладерадач" вређа, (али не министре) И он српском земљом штекће Франк унд фрај. У сваком листу чивутскога соја Има по неки заједљив бомо, У ком је-згњечен бели лук и црни, Бибер и сичан, паприка и со. И сва та чеда разнога задаја Без отколона пређу Савски ке, И свако, свуда по Србији драгој Пљуцкат' и прскат', разметат' се сме. Бркове суче, мамузама звечи, Кроз Београд шеће и .Еедељни л ист", И за њега има улица и пута, Друм му је свуда отворен и чист. И сам „Туркос" онај, с челом упљуваним, И он сербес хода кроз мој Бели Град. —