Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 17. ЗА 1881.

135

нило. Молер укелико већ ради. Кажу да је лепе мустре изабрао, ове неке беле, црвене и зелене. „Жене у уставном животу" и овде су развиле своју радњу. Оне нанравише дивну заставу, мађарску тробојницу, коју ће поопе избора носити деиутација владином иосланику кад пође да га поздрави. Сад ће се ввљда послати тај барјак у пештански музеум на сохраненије. Или би га могли уотупити бирачима у Дебрецину или Хортобађу, ал' у шајкашкој неће требати никоме осим ако се њиме буде пут за кола кроз Мутњачу бележио. Аб.

Прође и овај Бидов-дан Одкуд чекаш да те сунце грије ' Одатле те лед ледени бије. Освануо Видов-данак, Варјак диже српска слога, Србадија, српска браћа, Стоје један уз другога. Изборно је поље чудчо, "Чудан ветар туда дува, Ко не може да победи Бар ће образ да сачува. Ваш у образ ветар дува, Ал' му слога маха неда, Образ, Србе, образ, брате, Више вреди од победа'. То и деца наша знају Да свој понос чуват' ваља, Ни слабији не падају Док се образ не окаља. Добро дошли, Салашани, Ви сте Срби увек били, Невоље вас многе киње — Ви се нисте отуђили. На избору сви сте скупа. Сви поштена^ ведра лица, Салашани, Салашани, А камо вам перјаница? Сви стојите ведра чела, Сви стојите бистра ока, А камо вам перјаница, — Перјаница:КамберЗ)ока? Одврже се ваша дика, Ено туђом стазом ходи, Ено туђим гласом збори, Ено туђе коло води! Кида свезе, цепа узе, Чупа спомен млађих дана, Ој под старост, шта дочека Перјаницо Салашана!

Из Титела стигли гласи 0 победи српска сина, Исти гласи из Сомбора. Исти гласи од Уздина. Да издајства беше доста То нам више није тајна, Свуд је борба била мучча, Ал' победа ипак сјајна. Радују се Срби браћа Што дигосмо опет крила, П1то ј' врлина ипак јача Од подлости и грдила. Радујте се браћо мила Оставите мени боле : Пребрајати црне тице, Што се врзу кроз соколе. Не, не могу ни то бројат', Једно само данас чујем, Сузно гледам старог ђоку Ал' очима не верујем. Бог убио та времена Која такав ветар сију, Да расцепе, да омразе, Да ослабе Србадију! Бог убио та времена, У ком људи душе губе, Целу прошлост своју згазе Своје презру, туђе љубе. Бог убио те ветрове, Те враџбине, та насиља, Које српство клетвом зове, (А Анђелић благосиља.) Ст.

Наседаније штуцерово. Један врло кратковид штуцер овде уВ. који је врло заљубљен био у једну овдашњу „машамоду,* и често је с' њом на прозору диванио, данас му се нешто догодило, које се редко ком догађа, на оном истом прозору опази једно женско лице приђе к' прозору и рече јој као и до јако: „Кис ди ханд Фрајлајн"; но на његово дивно чудо госпоица не одговара ништа — он настави даље па рече: Ггаи1ет 8је зтЛ ћеи^е е!;\уа8 ип \Уоћ1 1 госпоица ћути. Наћеп 81е Т1е11е1сћ1; КорГзсћтеггеп —она опет ћути. 8је -»егс1еп У1е11ехсћ1: \^аз §е<;гап.т1 ћаћеп ? она ћути — а штуцер се пошали па ко бајаги да је ко из милости по руци потапше па рече; Аћег за— — и као окамењен стаде. Госпоица машамода је направила један врло шаљив шпас, тер је ставила на прозор ону лепудр-