Starmali

„стармали" број 21. за 1881.

171

Да тај мети, општој мети Не иде полако. Да он неће, о вама скупа, Где се згода пружи. Похитати, да се вишем Начелу одужи. Да су наше борбе, муке, Према млађим стидне: Да су старе очи слепе, Само млађе видне. Бранећ, што нам српска мајка Ставила у груди, Да нећемо и све бранит' За чим теже људи. Ово морам одбит' силно, — Тако ми олтара, И од себе и од својих Давнашњих другара. Шетња по Новом Саду. 1/хххш. Човек се заиста дивити и чудити мора, од чега данас новине и старе бабе живе, кад нема никаквих догађаја, које би човек мало под критику узети могао и о њима своје „немеродавно" мњење исказивати. Време је заиста тако дуго, као да од њега ужар свој канап онако на дугачко плете, или као да брудер Јаша од њега своје мемоаре истеже. Све, што се год догађа у Европи и у Угарској, тако је обично и познато, да о томе већ и врапци по манастирима и калуђери по крововима цвркућу. Почињући од Бизмарковог „рајхстага", па све до конФеренције банатских попова и од Бу-амаме па до иришког свечаног дочека, све су то већ тако отрцано ствари, да не вреди о њима говорити. Још да не наиђе по који пут која нова и занимљива ствар, као убијство у по дана усред Будапеште; деФраудација каквог великог жупана у Мађарској; двобој каквог хусарског Официра са којим уредником, који неће да се клања сабљи као Далај-ЈСами; папин оглас у новинама, да даје легитимације на грешење, са гарантијом на седам година (док сајџије само за једну годину гарантују за свој еспап); Абердаров чланак у „Виделу" о црвеним патлиџанима (што је сасвим заГзоптазз^"); чупање „Радника" и ,Самоуправе" због „Истока"; и т. д., још, као шго рекох, да не нанђу по кадкад тако лепе и интересантне ствари, човек би морао отићи у Америку, ма то Тиси како неправо било, или би од дуга времена морао ићи на „ходочашће" у Рим, или се оженити, или ма какву другу лудорију учинити', само да прекрати себи време. Још је у ово до5а године најбоље и најпаметније бити болестан. Јер онда човек оде у илиџе, а у илицама знамо да није дуго време, особито ако смо млади, лепи и богати, па још ако нас је „јестество" младом удовицом створило. Премда морам и то напоме-

Што је било пренаглило, Враћа с' са крајева. Застава се у вис диже, Али једна само; На њој пише: „Српство пада, „Ал ми га не дамо! „Око храма светиње нам „Биће бедем живи; „Слози нашој, жртви нашој „Нек се свако диви ! „Српство ћемо слошке бранит, ,Од напада љута; „Дижућ' срзство крчићемо „Даљој мети пута!" Је -л то збиља, — а не машта Тужнога песника? Тад и мене прим'те браћо, За проста војника. 3.—Ј. Ј.

нути, да људи у сезони „дугог времена" не иду у илиџе да време прекрате, него да себн време продуже, да оздраве и дуго поживе, и нека им бог те намере увек у бујној мери испуни. Но осим илиџа има и другог начина, којима може човек да утуче дуго време, а најбољи су начини ово : — Нека се не картају. — Нека не читају новине. — Нека не иду у мађарско позориште. — Нека не иду да се шећу по променадама, где је прашина и смрад. — Нека се не жене. Него : Место да мешају карте, нека мешају запрашку ; мушки место да по цео дан у кавани читају новине, нека читају главну књигу и праве биланцију; место да иду у мађарско позориште, нека боље седе код куће и чешљају перје или круне кукурузе; место да се шећу у нечистој променади, боље нека купе салаш од 300 ланаца земље, па тамо нека преко лета живе; а место да се жене, боље нека купе какав „лоз" па да направе „хауптреФер." Публици у Србији већ је много лакше растеривати дуго време, него нашој овде публици, јер они тамо у Србији имају „Дар-мара" са 3000 претплатника, док наша „Застава" ни за време српскога рата за ослобођење није ималани полак толико, а „Стармалогз," „Прив реду" и т. д. и да не спомињем! Србија је дакле пуна „дар-мара," онда бар да је и АустроУгарска пуна — „пр ивреде." А.6.

ЗДРАВО „ПМУ1АДИН0 СРПСКА!" II 1(1(| 111(1 а§18, ргпЛепгсг а#а* Е1 ге8р1се Ипеш. Стармали. *

Или ће се одбит' само, — То ми текем прнја, Као што се бурно море Од стена одбија. ХН. Ал шта ј' ово? Шта то чујем ? Да-ли ми се снива? Јер оваке гласе данас Само сан дарива. Оживела, васкрснула Српска слога лепа; Омладина, нада наша, Она се не цепа. Оживело младих снага Братско друговање; У старијим поштује се, Што је за штовање Што је било охладнело, Опет се загрева;