Starmali

СТАРМАЛИ" БРОЈ 24. ЗА 1881.

191

Здравица, Вес'о сам ти, роде мили, К'о да ми се лађе топе: Тако ми је, к'о да ми се На грбачу ђаво попе. Па би хтео у том ћефу — Ма ме стало главе Да наздравим браћи српској С' обе стране Саве. Ја би хтео, желео би, Еј, жељице пуста! Ал' шта ћемо, кад не даду Отворит' нам уста. Бре, ил' дали, ил' не дали, Здравити се мора, А да не би од куд било Каквих приговора, Ја наздрављам бечејцима, Који мирно трпе, Да нам соФте подерану Автономију крпе. Дичном сремцу нека бог да Око поуздано, Да разазна, шта је збрка, Шта ли с а м о с т а л н о. Румљанима сто зборова, Где се слога ствара, Ал' без госта из Осека, И из Буковара. А бајцима — њима желим Што чешћу параду, (Они за то председника Апарте имаду.) Водибој. Досетљив попа. — Брато! — рече поп Гага звонару — сад ће бити два сахата; а ја ако не одем до два у касину, онда сам промашио данас Фарблу. — Е, па идите, господине. —• Идите! Ал ако сад одем, онда опет морам прекинити игру, баш кад најбоље буде текла, јер у четири сахата имамо вечерње. Него знаш шта, брато? Хајдемо ми сад у цркву, па ћемо прекршити на двоје на троје то вечерње, и ја ћу лепо стићи на уобичајено време у касину, а ти после онда одзвони. — А ако ко год дође на вечерње? — Кажи, да је већ прошло! Што рекоше, то и учинише. Јуче било, оад се приповеда.

Досетке, наивности и др, из дечија света, (Наставак.) Учитељ. „Ја сам био видео —" где то стоји? кажи ми Перо. II е р а. У будућем времену, треће лице. У ч и т е љ. Не ваља. .Ја сам био видео" где то стоји ? кажи ми ти Марко. М а р к о. То стоји на табли.

Гувернанта. 1\ле, ви сте опет замрчили ваш штрајбух, па се и ие стидите. Верујте, Петрони, ја кад сам била мала, па сам тако што урадила, ја сам се бар стидила. Петронија. Али за бога, Мамзел, и ја би се стидила, али ви ме још нисте учили, како се то треба стидити. 0 т а ц. Па, ћерко моја, реци ми, шта си данас научила у школи. ћ « р к а. Данас, — данас, — данас сам научила клечати.

Нико није био код куће, само мала Даница. У то дође неки стран господин и запита: Рано моја је-ли госпоја мамица код куће ? — Није. — А ти буди тако добра, па кад дође, подај јој ову карту. — Фала лепо, господине, — није нужно, има моја мати доста карата; одговори Даница.

У Јулкичиној башти било је лепих црних јагода; то јест црне ће бити кад буду сасвим зреле. Али то Јулкица није могла да дочека, већ их поче још пре пипати. То видо њен отац, расрди се и рече јој: Зар ти нисам казао, да не смеш јести зелено воће!? — Али за бога, татице, та ово није зелено, ово је црвено.

Б е р б а. Код чика Лазе је била берба, а у берби пуно деце, и међу њима мали Сава. Док су друга деца трчала по винограду, дотле је мали Сава око чаброноша скакутао, и час по на трску сркао из чабра. У један мах стадоше и пушке пуцати, да је берба веселија, ал мој ти Сава у врисак, — неће он ту остати, кад ту пуцају. Он иде кући. — П морадоше га одвести кући. Берба била, па прошла, — ал мали Сава је дуго спомињао, какво је слатко било вино у чабру. Дође богојављење, а мати ће малог Саву водити у цркву, па га подигла у сто. Кад спази чаброве на сред цркве, у којима ће се вода светити, а он поче скакутати од радости. У тај мах зазвоне звона и опале прангије, а мали Сава чистац из цркве. „Нећуја — вели —ту остати;ту попа држи бербу *