Starmali

„Стармали" цзлазл тригеуг месечно. Годишња цена 4 ф . — логодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Црну Гору и друге крајеве 0, — 5, — 2 1 / 2 динара. — Власник и одговордн уредник Змај-Јован Јовановић.; мавни сарадник Абуказем. Ездаје штампарија А. ПајевиКау Новом Саду. — Рукониси се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јоуапоујс, \У1еп IX. \Уа11Г№Ј*ег81га88е 9.) — Претллата и све што се тиче администрадије, штамнарији А. ПајевиЕа у Новом Саду.

ПесниЕ пред божић, Не питајте за песника; Пустите га себи сама; Пред божић му дајте мира, Мир нек буде и међ вама! Седи, седи, — прошлост гледи, Разговара тугу нему; Па полако, — не знаш како, Он се створи у Витлему, Где се мајка бежућ' скрива Мајка што ће родит' спаса; — Та то нису сјајни двори, Ту је слама до појаса. Ту пастири, — зар пастири ? Јест' п^стири — духа чиста, Достојници да им руке Приме, носе, хране Христа. А кака Је ово звезда Над јаслима што сад стаде? Три је цара та довела, Да о' поклоне и сунцу правде". Топло ј' души песниковој Пред ти јасли кад поклечи, И тај тренут' Нема речи. * * * А то песник само трен'о : У сну отш'о с овог света ; Пробуди се, а пред њиме Ова песма, тек почета. Хвата санак, санак бежи. У недоглед пред њим хита.

Таре очи, — а све празно Ту празнину песник пита: Где је, где је она мајка Што ће свету родит' Христа? Где су, где су ти пастири, Достојници богопримства ? Где су, где су ти царевл, Што тражаху „сунце правде"? А света им предводница, Она звезда, где је саде ? Ј. Ј.

Шетња по Новом Саду. ХСУП. Кад је оно пре кратког времена почео дувати | онај јаки ветар отуд од Сегедина, те свалио неколико новосадских „цимера" и карловачких баба, ја сам се одмах побојао, да неће дохватити и какав чврст к а р а к т е р, те га из корена ишчупати и бречити о земљу. Високи људи, као што је дотични прота, у првој линији су изложени опасности, па онда нарочито високоучена господа, као н. пр. дописници „Пестер Лојдови", а особито онај стрељац ($), што је пред наш сабор онако дивно читао буквицу црној реакцији, што се искупила у Турском Бечеју и коју он називаше „геасиопаг-ИепкаЈе&рре". Док је пре обавештавао пештанску господу, да српски народ има потпуну слободу и ујамчено право бирати себи патријарха и да за ових 200 година, од како бира, никад влада није силом кога намећала, сада саветује тој истој влади, да избор прогласи за неважећ и да намештање патријара у з м е у св о ј е р у к е. Стрељац је дакле страдао. Њему је ономадашњи в е т а р, што је дувао у Новом Саду, дакле у Пешту од'уд из Новог Сада дошао, велика