Starmali

278

џ стармали" броз 35. за 1881.

посла задао, те да не добије ревму или улоге, он је окренуо опаклију по ветру, кад је писао. Но кад је променио своје назоре и кад је учинио већ тај коњички скок, онда је требао — да га не познамо — да је и шиФру променио, те место с? (стрелца), да је узео који други небесни знак, н. пр. V (ован), или % (јарац), или (шкорпија) или бар ^ (водолија). Но да оставимо суд о томе историји, историја је неумитна и праведна, па ће се наћи ваљда какав Швикер, који ће ту ствар стручњачки претрести и лојдовог писца у седми Дантеов пакао експедирати. А ми ћемо дотле да пређемо на веселије ствари. Међу веселе ствари спада и женидба. Да ме не би когод рђаво разумео, то морам изреком изјавити, да не мислим живот ожењеног човека, но ж енидбу, т. ј. предходне кораке на тај живот. Ономад запитах једног свог познаника, који није баш сувише млађан, за што се не жени. — Та био сам већ скоро свршио, но сад сам наумио да покварим. — А за што то ? запитам га. — Та, брате, видиш каква су времена, ето при бирању патријара иду редом, па ако овако и даље устраје, може још и на мене доћи ред. Ја сам му онако к'о чисто за право дао, но нисам хтео баш да изиђем с Фарбом на поље, него му онако, к'о само да се нешто рекне, одговорим : — Та жени се ти само, брајко, а ако баш не будеш за патријара изабран, онда ти не гине да будеш угоститељ Новосадске српске „читаонице", јер и ту се већ по Европе изређало. Него што тако тешко иде с патријаром многоме сам и ја сам крив. Како то ? нитаће којн читалац, који је заспао још пре, него што сам ја и почео ово писати. Ево како. Кад сам отишао први пут на сабор, баш је био избор потпредседника и перовођа. По обављеном избору, честитзм дру Ники Максимовићу на избору. Он ће на то : —- Па баш „Стармали" зар да ми п р в и честита ? •— Сматрате ли то за Отеп Тзогтт или та1ит (добар или рђав знак)? — Ни Тзопит, ни та1ит, него баш 81:а г-та1ит! одговори г. Ника. Али ипак видим ја из целога, да нисам ја морао баш први трчати да честитам; боље би било, да сам пустио кога другог, н. пр. господина Н а д а шког, бар би могли онда н а д е какве имати. Аб.

Свако питање има свој одговор, (само га ваља наћи.) Пит. Кад се говори о каквој великој лажи, за^ што се каже „нресна" лаж? Одг. Јер „Преса" уме највећма да лаже,

Пит. За 1мто ее јретко »иђамртав магарац? Одг. Јер су нзм очи пуне живих магараца.

Пиг. Запш> се каже за пијава ч©>века да је пијан као „сикира"? Одг. Јер је пијан човек г баш као и сикира — на кратко насађен.

Пит. За што се каже „тркета" чуда? Одг. Јер наши стари (од којих смо ту пословицу наследили) нису мислили да може бити т р и ста шесдесетипет чуда (сваке године).

Пит. За што се каже за верна пријатеља да је „присни" пријатељ? Одг. За то, јер се многим људима црисни, да му је овај или онај веран пријатељ.

Пит. За што Вук Бранковић није био уредник каквих новина? Одг. Јер није хтео баш са свим да издаје с р пски народ.

Пит. За што је више дана него-ли кобасица? Одг. За то, јер богати неће сваки дан да једу виршле, а сиротиња не може да их купи сваки да н

Пит. За што у зиму не грми и не сева? Одг. За то, да се може у тишини патријар српски бирати.

Пит. За што хајдуци иду у г о р е ? Одг. Јер им се не да, да иду у б о љ е.

Пит. За што „Недељни Вакит" неће да умре? Одг. Боји се, да му не би Чакра написао некролог. Нит. За што је арендатор новосатске ћуприје скинуо ћуприју баш у очи другог избора? Одг. Јер су му телеграФирали да баш онда полази лед из Пеште доле.

Пит. — — — — — — — — —'? (ово питање попуните ви сами, драги читаоци). Одг. — — — — — Јелте да је за то ? Стрм.