Starmali

53

У Пешти ће скоро бити издожба књига, — сигурно и новина и повремених листова. Не би згорег било том придиком изложити и касу диспозиционог фонда (т. ј. ако је од дрвета).

Већ падају ордени на неке калуђере и архиман дрите, и то не ма на кога, већ на оне одабране, којима је бада и „Стармали" хтео да придене своју колајну за мерите.

Неки се чуде, зашто се карловачки Митрополит сада ређе воза. Али други веле да и то има свога природног узрока, — јер су му каруца на репаратури.

Ништа не би смешније било, него да оживи Краљевић Марко (макар само на пет минута) па да запне свој прст кажипут за палац, тако да га стави пред нос хрватском списатељу г. Сингеру, па да га запита: Но, јиделес, реци ми сад у брк, јесам ли ја Србин, или нисам.

Прр 1еки дан читам у извесним немачким новинама где веле: Аустро-Угарска стоји на 25. чланку Берлинскога уговора." (Даклем т^има новинама слободно је казати да Аустро-угарска гази Берлински уговор, — па их опет глава не заболи). моро би се пети уз фењерски дирек, што је годинама уз прозор дремао, а тај посо није баш за каваљера, и он никад није тако учинио, али тек је дош'о и пред ирозор стао: стао јер на земљу није сести хтео. А на прозор стаје — то јео не на прозор но иоред прозора — госпођица што се слатко подсмевала, али лепо памти „Ружа расцветана значи љубав пуну", а њезино срце, нежно, осетљиво осеЛа одавно тако осеИање, [јачину видите из тих трију речи] па то треба јавит' оном ког се тиче. Време за то згодно: несташно пролеће, а мирисна ружа црвена ил' бела, баш као створена за љубавне знаке, нит на кромпир личи нит на лук мирише, од срца нежнога другом нежном срцу нежно ће тумачит нежна осећања. За момка с' небојте, он ће разумети, јер он нит' је луда, нити Гоч ни БшшпкорГ, те кад ви речете: паметна је она, ја ћу одмах рећи: он је паметнији. Гоепођица мила довата се руже, час бледи, румени, сад дршће и зева, јер час се примако да се ружа прими, [а у аком часу узбуђење ту је

~ ћира. Је-ли Спиро, је-ли „Ста&ЈјрЈр|| ри Домишљан" баш од истине р Спира. Не знам је-ли од истип!ШШ$ш\Шш пе У М Р°> али знам А а ни З е могао кШш!. ЈаШШ °Д шале умрети, — јер од тога никад ни боловао. Ђ .ира. Видиш како је добро штоЦрногорци нису метли баш здраво густ кордон на своје границе. Спира. А за што? 6.ира. Због оних бомба, што се од великог пријатељства почеше котрљати преко међуиародног права и преко граница, које би иначе направиле више рупа у кордону и у међусобном добром одношају.

ћира. Је-ли истина да рањени усташи (који ма да су усташи ипак су људи) грозне муке пате. Наилазе горски зверови, па их у пећинама скривепе живе раскидају. Спира. Кажу да је то цела истина. Али ипак ће се нешто учинити и за њих. В.ира. А шта? Спира. Друштво Црвеног крста у Београду, да ће им до године у ово доба за у спокој душе годишњи парастос.

а многи зевају кад су узбуђени] Али ох несреће ! она спушта ружу [он је очекује к'о озебо' сунце, ма да је то било у месецу Мају] а са ружом лепом са прозора паде младићу на главу и пун земље лонац, лонац у коме је ружа становала Ах, то није нежно, нити љубав значи. бар до сада није то било у моди, нит је Схафи знао за нежности такве. Па како је момку глава слабе грађе, [не мојте се смејат' он је тако рођен] а лонац од црепа тврдог као камен : удар је опасан, несрећан и грозан, [ви додајте сами какав страшан придев] и младић вам пада као цвет покошен, тако исто пада и покошен коров. Госпођица пада на противну страну, у столицу меку — дабогме у несвест, а пре тога лако повукла за звоно Собарица трчи, лети све без душе, [душу обесила о клинац у кујни да при важном послу какп јој не смета.] дође, види, плаче — и дозивље мајку: мајка кука отац - нит' кука нит плаче. (СвршиНе се,