Starmali

„стармали* врој 17. за 1882.

135

„да буде она метла, која Ле или не%е да то буде, иш-

Оами су криви! „Бач-бодрогер-иресе" (бр. 27.) приповеда нам у своме уводаоме чланку, како је професор овдашње мађарске гимназије, некакав Јожеф Паи, при поласку једнога католичког попа у Обровац, при растанку му у наздравици препоручио и на срце метнуо, да кад оде у своје ново место све што није мађарско, чистити, дакле су,као што се госиодин ирофесор мађарски с нагласком радо изражава Немци 1)убре, које треба сасвим ишчистити." То је било у бирцузу „код белог вола". На ово је госп. професор био из бирцуза избачен тако, да му је шешир остао у бирцузу. Иста „Бач-бодрогер-пресе" спомиње и оно време, кад је професор исте (мађарскеј гимназије неки Бодроги Лајош г. 1880. пред више сведока за 166 грађана новосадских (Немаца) рекао да су „Возелу1сћ<;е ип(1 е1еп<1е Кег1о." То све немачки лист тај каже, ми не кажемо, јер нисмо тамо били ни видили. Али има друго нешто што ми видимо, а то је: 1. Ти исти Немци оиет за то шиљу своју децу у ту исту ма:(јарску гимназију тим истим људма на васиатаније. 2. Ти исти Немци ири избору иосланика гласају увек с тим истим људма и граде им веЛину, до које они без њих никад дошли неби. 3. Ти исти Немци нигде не држе са Србима, који им, никад вреда нанели нису, који их никад иосрбити не могу нити желе. 4. Ти исти Немци иду редовно у мађарско по ЈОришге, кад има какво иутујуЛе у нашој вароши а сриско народно иозориште и не зарезују, ма, да веЛином лшђа/рски и не разумеју, а сриски су веЛ од детињства научили. (Међутим Мађари пе трпе пи у Пешти немачко позориште.) И тако даље. Међутим ми држимо, да би најбоље било, кад би ми овде, где смо тако помешани живели сви братски и пријатељски, а за поједине лармаџије и шовинисте, као што су професори Бодроги и Паи кад би се нашла згодна „метла", која би их ишчистила из на-

ше вароши и наших крајева.

А6.

Причте Мушкатировића. „Причте Мушкатировића* изашле су још г. 1786. а у другом издању г. 1807. Но има у њима пословица, које се и у данашњем добу могу читати. Ево неколико примера: 1. Гладан и Патријарх леба (1е украсти. (стр. 35.) Из овога сљедује да има и иатријараха, који краду. 2. Воденица, која меље божиЛу колаче, она неКе ускрсу иогаче. (Стр. 29.) Познато је да београдски министар Гарашанин има воденицу; дакле по овој пословици требало би да његова минисгарска во-

деница престане већ млети нам колаче, којима се нисмо надали. 3. Заилео се кано ииле у кучине. (Стр. 50.Ј Овде је старина Мушкатировић без сумње имао на уму г. Чеду Мијатовића са његовим Бонтуом. 4. Јуна, јула и августа, Ко не кваси вином уста ОстаЛе му каиа иуста. (Отр. 56.) Овог дијететског правила придржавају се калуђери наши строго. 5. Кога калуђери бију и свиње дриају не треба му горе невоље. (Стр. 67.) Овим је Мушкатировић предсказао пајновији ривички догађај 6. Перо и иаиир не стиде се. (Стр. 98.) Ово је честити Мушкатировић морао при читању Видела" изрећи први пут. Аб.

Један што „прилегне." Пре него што је Герман издао забрану манастирским настојаицима, да не смеју ни једнога народњака као госта у манастир примити, био сам једанпут у манастиру Н. Ту нађем и калуђера оца Нићифора. Он је већ двадесет година калуђер. Једном приликом запитам га: — Ама оче Нићифоре, ви сте већ двадесет година у манастиру, па реците ми како вам није дуго време у овој самоћи и како проводите ви ваше дане? — Хе — вели отац Нићифор — па није мени дуго време. Ја устанем у јутру у 4 сахата, поаијем чашу-две ракије, па онда идем на јутрењ^*, после јутрења мало „ ирилегнем ," док не дође дечко да ме пробуди, кад је време фруштуку; после фруштук> мало „ ирилегнем" док не звони у цркву; онда одем да отпојим за певницом, па онда после цркве опет

мало „ирилегнем" до ручка; после ручка нем" док не звони на вечерње, а кад се вечерња ја мало „ирилегнем" до пак легнем да сиавам!"

„ирилегвратим с вечере; после ве-

чере

Е то је онда друго, и онда наравна

му није дуго време

ствар А6.

[\оп чиј(1, 8е(1 41118.

г У 24. броју Задарског „Српск. Листа" имаде допис „из Биограда, (од) 5 (17) јунија," у коме донисник најпре увјеравајући читаоце, да он није

„гееси-

вели да њега „не изгледа, да наше

у велику бригу, ако (српске) стихије мање

миста", ту и тамо бива *). За тим вели, да „бедрице српских-православнпх синова нису малаксале, да њихови бракови избацују више дјеце, но у других народа." — Али не дај боже да је тако! Ми се радујемо свакој пуној српској колијевци, али од „избачене" дјеце не имамо среће ни кад су оптимисте. У прочем тај дописник, којн

*) Не знам је ли још где жив негд. комееар Ает. Сигурно ни њега та ожолност не баца у велику бригу. Сдагач.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка де данас.