Starmali

.стармАЛИ* БРОЈ 18. ЗА 1882.

141

П у С Л И Ц е. Гито, убида Гирфилдов, певао је кад су га довели на губилиште, и радовао се што полааи Согу. (Само не знамо да ли се и бог радује оваким гостима.)

Последња скупшгина београдска, ма да пије стајала на најуставнијим ногама, ипак је имала и неке лепе стране; н. ир. у мал' што није повисила ону уду помоћ вародном нозоришту) Ових дана послато је са обале реке Нила неколико акова крокодилских суза разним уредништвима немачких новина, да њима ожале и они смрг дичног јунака Скобељева.

Владика Темишварски, кадје ступио у монашки чин, желио је да се не мора одрећи свога дојакошњега имена. и није га се одрекао. Ми смо веома наклоњени, да то на добро тумачимо, — јер сваком човеку треба своје старо добро име. (Место имена можда се он одрекао презимена, — то је још боље, јер презиме владикама и тако не треба).

Кад је препод. отац Петар Николић учинио оно убиство, не знамо јели закопчао мантију, да му неби прснула невина крв на појас, — јер црвен појас не доликује онима, који убијају.

Вршачка ренрезентација уделила, је Вршачким стра. далницима 500 фор. — али само да не чују Сегединци, који би јој могли замерити, што је њима иетом таком приликом дала само 2000 фор.

Какву муку мора да трпи српски министер и врли филолог, кал, види у српској скупштиви дифтонге (двогласћике), а пе сме да каже: Неподобајет, по осповном закону српског језика! — Већ још мора да му се то допада.

IIре него што ће се полагати иснити зрелости, нреиоручивао је у мађарским новинама неки фабричар своје хектографе, за унотребе при писменом испиту. Не знам ја је ли се он шалио и.т није, ал српским гимназистама није смео то ви у шали да препоручи. Нов закон о слободи штампе у Орбији, Познато је да је скупштина усвојила нов закон о слободи штампе у Србији. Ми по журналистичкој дужности доносимо овде укратко суштину тога зааона ради употребе нашим штованим читаоцима : §. 1. Претплатиге се на „Стармали!" §. 2. Претплатите се на „Стармали". §. 3. до последњег: „Претплатите се на , Стармали\" Депа 1 фор а. вр.

Чупави чланци, X. Чујте молим вас, — ако вас не мрзи — шта ми се догодило. Седећи у кафани поред црне кафе (и поред толиких других послова) претрчао сам летимице — а мадо је рећи — једно педесет разних политичних и неполитичних листова; на једаред ми се нешто смучи, — да ли од црне кафе или од чега другог, то не знам, само знам да сам скочио као опарен и отишао у оближњу шуму, у којој је било још много више листова, али тако свежих, тако пријатпих, тако природних и нечивуцких, да сам у себи помислио : „0, уредниче ових красних листова! покажи ми се, да те пољубим у руку!" Што сам год дубље ишао у шуму, све ми је срце пуније бивало, —- а кад сам се враћао кући, оно се у тој астој мери празнило. На крају шуме опазим једног шћућуреног седог старца, који је имао тако дугачку браду. да сам морао запети за њу. — Ко си ти, незнана делио! запитам га оштро као бријач, не би ли се можда уплашио, па ми уклонио браду с пута. — Мани ме, — ја сам пророк. — Ха, кад си тп пророк, баш опда нећу да те манем. А какве су ти те велике наочари, у којима имаш само једно стакло, а од другог си, ваљда, направио баби својој цвикер ? — Та то су - вели — моје пророчанске наочари. И старац ми све искрено приповеди, како је једаред паишао где анђео и ђаво мегдан деле, он помогне анђелу и овај му за то даде пророчанске паочари, кроз које ће видети у ближу будућност. Али чим се анђео удали, а ђаво се врати, да начини комедију и јукс, па ману репом и изби му из наочарц једно стакло. — На какав си ми ти опда пророк са једним стаклом ! — усудим се ја приметити. — Ето какав сам! Ја догледам у будућност, али само у полак. То и јесте оно што ме једи, па не смем људима ништа ни да говорим. Реч по реч и старац ми наприча толико ствари, којима би могао нанунитп 10 чупавих чланка. — Знао сам ја — вељаше старац — да ће у Сомбору бити туче; али сам мислио да ће то бити у каквом бирцузу, ни на крај памети, да ће нам туче с неба пасти. Знао сам ја да ће један митрополит страдати и то баш од саме владе, али нисам мислио да ће то у Београду бити. Знао сам ја да Тиса неће на сабору нишга одговорити у ствари повреде народне автономије, али да га нико неће ни питати, то нисам знао. Знао сам ја упапред да једна читаоница неће држати „Стармали', алн да ће то бити баш Панчевачка, тп ниеам знао (јер ми је ђаво избио друго етакло )