Starmali

„СТАРМА.Ш" БРОЈ 21. ЗА 1882.

добро слажу. Кад еу изнели печено ирасе, Дамјану се здраво допала кора од прасета и једнако је искао коре. Томе смо се до^та и насмејали и из тога смо доста шале правили. После ручка сетим се ја да имам у џепу једну поморанџу. Извадим је и дам је Кузману:„Ево ти Кузмане једне поморанџе па је подели са својим братом. — А како ћеш је поделити? " Кузман се мало замисли, па онда као да му се чело насмеши, али уста му остадоже озбиљна, као да се сумњаху, јели слободно и њима нашалити се мало. Опазих ја да је ту близу нека варница коју ваља искресати, па га охрабрим запитавжи га још једаред, како ће поделити поморанџу ? Сад се Кузману и уста насмешише и он рече: „Па ја ћу узети месо, Дамјану ћу дати кору. Он воле кору."

Моја мала Јулка само је нешто мало разумевала немачки, кад смо отишли у госте у једну немачку варош. Шетамо се ми улицом, а она, по своме обичају трчи напред. Пред једним дућаном, где су баш бојадисали врата, видим ја где се један човек сагну, па мојој Јулки нешто рече. Кад сам дошао то ње запитам је: Шта ти је рекао тај господин ? — Нешто је искао од мене ; одговори Јулка. — А шта је искао? — Ја не знам, — канда је искао осам. — Па како ти је казао ? — Казао је : г и б а х т.

Мали Светозар преврће албум, па неуморно запигкује: „Ко је ово? — А ко је ово ?" — Мати му на свако питање одговори. — А ко је овај чича? — То је, рано, твој кум. — А јесам ли ја њега крстио, или он мене ? Лепосава је у школи нешто скривила и за то је од госпођице добила прутићем по длану. Госпођица, која је са Лепосавином матером добро жнвела, седне таки и папише писманце у коме јави Лепосавиној матери шта се десило, — а писмо пошље тако, да Лепосава за то ништа није знала, Кад Лепосава дође кући — (ни лук јела ни на лук мирисала") — мати јој озбиљно погледа у лице. — Лепосаво, чедо моје, ти си канда данас нешто добила од госпођице? Лепосави се раширише очи, па рече: Је-је-сам. -— Па похвали ми се, ако си што лепо добила. — Ма-ма-мати, ја би тако волела слагати, али не-не -не смем. — Стрина, послала ме мајка, да ми дате брег. — А какав брег, Евице? — Ја не знам. Брег. Стрина не буде лења већ узе Евицу за руку на оде к њеној матери да чује какав се то брег иште од ње. И онда се разјасни, да Евичиној матери није требао б р е г већ нешто налик на брег, — брдо. Још се могу добити сви бројеви „

Ирилог за историју, Један Србин одсели се у Грчку, и ту замоли да га приме у становнике. На то се Грци скупе и при саветовању неки општинари наведу, како Срби, кад се код њи Грк досели, они га пријатељски дочекају и одмах га почаствују са туторством у цркви, њему за љубав певају „ајгијос" и „ита Херувими" ; за кратко време српска шко. ла у Араду, Тамишвару, Вршцу, Чакову, Панчеву, Вел.-СМиклушу, Новом Саду, претвори се у „грчку школу'*.) У Карловцима српски богослови при владичењу и данас врло радо певају грчки, — а српску молитву или псалам да одпевају морали би бегати у Америку. II зато, — рече Грк, треба и ми овога ретког нам госта, какве чаети да удостојимо. И заиста, Грци се сложе, и дошљака госта Србина почаствују наместивши га да буде — ввонар. Али чим је почео звонити, скочи општина и туже га да „звона српски звоне", и повичу: не дајмо ее, хоће Србин да нас посрби! Суд је био брз, трећи дан истерају га из званија и из села. *) Заиста Је тако бивало. Но то веВ спада у историју. Ур

Милионарски појмови, У Лондону ј' лане (Обичаја ради) До педесет лица Умрло од глади. Један милијонар На то 'вако вели: „Тако им и треба, Зашто нису јели." С.

Одговори уредништва, „Стари" За што нам се нисте пуним именом јавили? У Госпођинце, Не радо водимо белешке о нриватним породичним писмима. Изнели сте на јавност што вас је тиштало, и чему је јавносг најбољи лек, а на приватна писма одсмејте се, — узмите их за доказ, да сте погодили у нишан, и да најприснији његови, морају само да га теше, а не могу да га правдају ни оправдају. Зар то није најбоља потврда, да ви имате право ? Алшиа Више пута смо рекли, да за оваке дописе мора нам неко именом својим гарантовати. Т. Р. Хумореске, које не могу стати у три, највише у четир подлистка „Стармаловог," не можемо примити, ма како, добре биле.

Новије књиге, Шала и Сатира од Абуказема. Свеока трећа. Са 20 елика. Издаље кљпжаре Луке Јоцића и друга. Штамнарпја дра Светозара Мплетића у 1-овом Саду 1882. Накладом књижаре В. Валожића у Београду, изашла је нова књига Богат а наследиица нриповетка гроФпце Дашове. У елегантном завоју, Дена 60 новч. )тармалог" од почетна до данас. -