Starmali

250

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 32. ЗА 1882.

и те визите, које су сад већ свакидашње, прекратити дуто време, што га досадна самоћа собом доноси. Даље ће му депу услугу у овим дугим зимским часовима чинити и о џ а ч а р и, који сад како се пећи већ у велико ложе, сваки час долазе да чисте оџаке и камине, те својом хармоничном лупом по пећи и цевима милозвучно му уживање граде. — Исто тако ће му забаве спремати преко зиме (ако је ожењенј и сама његова поштовања достојна госпођа супруга, јер ће му дати прилике, да свако вече 1ложе до после поноћи седети, пушити и љуљати дете, чекајући на њу да јој отвори капију и врата, кад се она пред зору Оуде вратила са које партије „фрише фире". Дуго време растериваће нам и наши већ узакоњени и автономним правом ујамчени женски „јаузнови" са тортама и индијанским крофнама, што их наше миле женице приређују и не питајући нас, те ћемо уштедети новац на држање новина, јер ћемо сваку новост таквом приликом много пре дознати, него из „Бечкога Тагблата" и „Пестер Журнала". — У зиму се даде прекратити време и тиме, што нам онда лако и често дођу у госте промрзле руке и ноге, вратобоље, протисли и т. д., те човек ск >ро по цео дан и ноћ има забаве да се пари, греје цреи, маже од вење машћу и „францбрантвајном" и меће дебели терпентин. Једном речи зима је пријатнија него лето, а да је онда краће време човеку види се и по томе, што су онда и д а н и много к р а ћ и него у лето, кад се једва око поноћи смркне, а таки после поноћи већ зора свиће, те човек нема каде ни да с п а в а, за то влада и сазива саборе већином з и м и. Зими се ради промене већином и атентати збивају, као што су, на пример, атентати на руског цара, на Бизмарка и на српску-народну автономију. Зими бива највише и с в а т о в а, јер онда су проводаџије највредније, те намећу људма девојке и патријаре. Коме девојку наметну тај је онда целога века окован, јер ту нема бацања у пензију, као н. пр. што може да буде са другим целомудреним особама. »У пензији бкти" каже се српски „бити у миру" с тога људи, који нису ради да дођу „у м и р а непрестано н е м и р у ј у : тумарају тамо амо, бургијају, руше, рију, сплеткаре и т. д. једном речи, само неће да су у м и р у, јер то би значило — у пензији, пензија је пак за такве људе велика невоља, а невоља као што знамо р ед о м и д е. Зима је и с тога занимљива, што се онда обично туку свиње идујелирају пештански у р ед н и ц и. То је врло весело доба и човек често иде на д а ћ у, наравно на свињску. У зиму пада инова година, тесе онда издају многи календари, а и ове године су изишли силни календари не толико „за народ", колико з а џ е п (Тазсћепка1епс1ег). И то су најпрактичнији календари, као што је припознато, који се з а џ е п (издавачев) удешавају. Зими се и због тога можемо боље за1ављати него лети, што у зиму има и с н е г а, и то обично онда кад у календару стоји, да ће бити кише. А снег нам

доноси с собом свакојаке радости и невине забаве : кад је снег на улици и по авлији, онда нема ништа пријатније, него градити од снега човека, па у место носа метнути му цвеклу ; а тако исто занимљиво је и тући се на сокаку снежним грудвам I а и мање је опасно, него по примеру пештанске аристокрације тући се грудвама из револвера; пасија је и то, кад човек направи од каквог старог сандука саонице, па се веже за какве сремачке таљиге, те се тако сањка по улицама; па тек ко је вешт у снегу да прави „Језуша" ! Та то је већа пасија него у хладној соби писати за „Стармалог" поред јаке зубобоље и мислећи иа пореску рештанцију, а уз то се још једити, што на тавану, у комори и у подруму издавачевом нема више места за непродате егземпларе лзста, а у срцу осећати завист спрам Милоша Грабовачког, који своја од слепца Раде Цвејића анексирана »дјела" већ у деветом издању као алву распродаје, у души пак чуствовати тугу за улудо утрошеним временом, и поред тог још уверен бити, да ко се досад на „Стармалог" претплатио није, да то већ ове године ни учинити неће, него ће тек од нове године у име божије скупити — бројеве у каквој кафани и однети кући. Аб-

У Ш Т И П Ц И. + У „Застави" читасмо оглас некога Јозефа Крауза у Будапешти, да се може код њега добити добар л е п а к. Одмах за тим одоше нека велика господа у Б у д а п е ш т у. Да неће само наићи тамо на — л е п а к! * * = Пок. ђура Даничић је дакле о српском д ржавном трошку јпренесен у Београд и с а р а њ е н. А да ли је и најогромиије дело ђурино — велики речник — о српском државном трошку пренесен у Загреб и тамо (за ћири лицу) сарањен? * * * © Сад опет и у Копрајницу једна цигара експлодирала! Ово ће нас најпосле принудити да се оставимо пушења; ал онда би добро било да и карте почну експлодирати, те да их се госпе наше оставе. * * * §. Певачка дружина новосадске читаонице давала је ономад „Беседу" укорист свога фон д а; ради већег уживања публици довела је уметника Толингера чак из Кикинде; публика се пак постарала, да у фонд читаонице уђе леп чисти — д еф и ц и т. Здраге воље и други пут! Поздравили су нас ако ко за нас запита! * * * Састала се европска комисија, да реши питање о пловидби по Дунаву. Сад се сетили кад ће већ скоро да престане пловидба! * * * 3 У Београду су покренули сад после уговора и пада Бонтуовог „Гласник министарства финан-