Starmali

282

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 36. ЗА 1»82.

руског чаја, Нема вам сад ни оне уобичајене зимске картаније, кад се многи, који су прави Козаци у томе послу, по цео дан у топлој соби забављају, сада се сви по топлом времепу шећу, аКозаке не желе ни да виде. Нагае миле Орпкиње, које зими, кад није време за шетњу, купују силне добре књиге па читају, сад на благом овом времену нити купују, нити читају какве књиге и листове, јер је хвала богу лепо време, па се не мора седети у соби као роб, него може се и ић и ку дго д (на „јаузн"). Нема вам сад нп Шгросмајерове окружнице, као што то иначе бива о божићу, кад није овако топло, него кад падне мраз. Исто тако нема ни карловачког сабора, а да је снегимећава, будите уверени, да би га сазвали. Учитељи се туже, да сад пред божић не добијају прасица, шунке, јаја и т. д. од дечијих родитеља, као што је то било у старо време, кад је мраз и снег о божићу долазио, а не о довима. ћурчије и дрвари такође приповодају, и уверавају нас, да су божићи много веселији, кад је цича зима, него сада, кад је човеку врућина и у хладној соби и кад се г о- н а г зпоји у („дамфбаду.") Природа се дакле ове године изврнула на налич, те дакле ова зима немалица. Аиначе је јануаров паТ р ОН — Јанус — два лица имао, и ако се управо тек за овај сада рећи мо :;е да је д в о л и ч а н, дакле би био сасвим способап и достојан, да му онај карловачки богослов химну напише и где год за време ручка (т. ј док други ручају) отпева. Јест! Тако ми и треба! Шта учини љубав, Ја, који вам ово приповедам, ја сам човек путник, путујем пепрестано као вечити жид; путујем лети, путујем зими, с пролећа и јесени; путујем у интересу велике бечке фирме ВоМез е! РиЛ, — примам наруџбипе за њихов еспап, купим рачуне, пролонгирам менице, аузглајхујем криде или водим егзекуције, — као што видите. све такови послови. којима се не почињу хумореске. Али ја сам ипак морао тиме почети, — не тога ради да тиме препоручим фирму ВоМеза е! РиГГа (која се баш не би радовала „Стармаловој" препоруци), већ што ће те из мога прииоведања видети, да ја ни лане ни ове године на божић нисам био код куће, — па ако вам се у напред не представим као „рајзендер" по дужности, могли би ме још држати за каквог простог скитницу и пробисвета. Еле ланз сам божићовао у Н. код мога пријатеља Младена К . . . . који се те јесени оженио. Ту сам провео лепо и красно. Младен је честит и ваљан човек, његова Даница ,је красно и мило створење. Свега имаЈу доста, а воле се као голуб и голубица. За три дана упознао сам цео њихов брачни живот. Младен је човек на своме месту, чини својој жени све што се чинити може, а она> заиста не има више само две жеље, — једна јој је жеља да је муж води у Италију, у Напуљ, — ничега другог ради, већ само да види Везув. А друга јој је жеља, да се

Хоћу ја да се шалим са п р и р о д о м, Р у с и м а и Козацима — и с другим стварима, с к о ј и м а се не треба шалити! Таман ја она горња посматрања написао и поред њих тврдо заспао а кад се у јутру пробудих, а оно цича зима; блато од којег су се јуче још могли „Виделови" чланци месити, скоцало се и окаменило, Реомир на своме термометру показује прстом на 10 гради испод ништа, а кад погледах на прозор, а оно никог на улици само два с м р з н у т а пекара и три у г р е ј г . н а ноћна стражара. Тако ми и треба! Ја сам време у р е к а о! Морам потражити „Вечити календар" да видим каква је трава добра од урока, те да је до пролећа употребљујем, можда ће урок попустити, те време омекшати. А дотле ваља седити у топлој соби, те читати Германов „Божићни п о з д р а в" по чијем језику иортографији најбоље познати можемо, да је Даничић умрво. Аб.

У ш т и п ц и. □ У манастиру Гргетету украдоше ш у н к е од 19 свиња, па се у новинама јавља, да је однето 74 шунке. Ал један математичар је израчунао да од 19 свиња (4X19) треба да има 76 шупака! Две су дакле појели калуђери у пост! * * * □ Новине јављају, да су неки разбојници код Руме похарали пошту и убили кочијаша и пратиоца.

Младен окани тога нроклетог пушења дувана, јер што истина истина, Младен је страстан дуванџија. Што се тиче прве жеље, сва је прилика била, да ће јој се испунити. Муж јој обећава, да неће жалити трошка, ако не баш на лето које долази, а оно за цело на друго лето. Али, што се тиче друге жеље, гато се тиче дувана, то би била велика жртва, ту Је велики чвор. Даница баш не може да подноси дуван, а Младен баш не може да га наиусти. Даница мора да бежи у трећу собу, кад Младен цигарету запали; а како је то тешко њој, која би тако радо непрестано седела близу њега' бар само тако близу да може чути куцање срца његова — а то се наравно из треће собе не чује. Младен је покушавао да иде у кафану, да се тамо до миле воље напуши, иа да је код куће миран. Али где је кафана! та она! је још много даље него трећа соба, и Даници се онда чинило као да их бескрајна бесконачност или бесконачна бескрајност раставља. Па ипак, она није могла да поднесе дуван, а он није могао да се одучи од пушења, ма да су се силно волели, да би душу своју једно за друго дали. И то је била једина магловита страна њиховог иначе тако ведрог и чистог брачног живота. Тако су стојале ствари лане на божић. Ја сам носле божића отишао од њих и целе године сећао еам се како сам пријатно код њих нровео. Кад ове године, опет пред божић, пут ме нанесе опет у близину места Н.—И ја удесим тако, да и ове године код њих божићујем. Седесмо на бадњи дан при вече-