Starmali

26

Шетња по Новом Оаду. СХХХУШ. До сада је била свеза изаеђу нас Новосађана и Будапештанаца доста дабава и несигурна, но сада смо хвала богу и дотичноме „бауунтернемунгу „гвозденом" свезом скопчани с господом Чивугима у Пешти, јер нас сад ево спаја топла и жарка — локомотива, те како смо сад добиди жељезницу, моћи ћемо у будуће сваки час кад нам срце зажели отићи у В а ц или буданештанску „Фортуну," а иизКарловаца ће се од сада моћи мало који дан у Будапе ш т у трчкарати. Само што споро иде са том ћ у п р иј о м између Новосађана и Карловчана и још ће се доста динамита потрошити морати, док се све камење (претиканија) шпренгује и доста ће воде дотле Дунавом протећи. Жељезница је дакле ту, а помислите само, какви су до сада нуто ви били, кад се из Карловаца ишло у Будапешту, или кад се из Будапеште шиљало што у Нови Сад !Гадни и каљави путови су то били ! Тако да се на том путу равноправност народности до грла заглибила а автономији мало није врат сломијен. Наши фондови су се такођер доста патили, јер су се по свакојаком чапашу труцкали и тресли, и скоро да се са свим и с т р е с у. До Д а љ а на пример човек није могао ни доћи п р а в и м п у т е м, него је морао чак на Б у д а п е ш т у околишити. Ко се упутио био на конференцију какву у Турски Бечеј том се на грбавом путу што но кажу сав м о з а к потресао и пореметио. Ако си рад био из Новога Сада да одеш у Карловце а оно ти је на путу римска црква — Текија. Ако си хтео у 3 е м у н да идеш, ниси имао права преко банстола ићи, јер је пок. патријарх Маширевић само с а б о р сске посланике терао „на банстод," а није сваки смртан човек тако срећан, да је у оно време саборским послаником био. И у Б е о г р а д није било до сада лако отићи, јер није било тако гвоздене свезе између Србије и Аустро-Угарске. као што ју сада Чедо-Пиро-Стојанац уз Бонтуову помоћ саградише, т. ј. није било жељезнице, него је до сада, н. пр. Бонтуа, увек мутни Дунав носио у Београд. И кроз С о м б о р није могао човек с у в и м проћи, него је лако могао дапокисне идамокар изиђе из њега. Али сад је сасвим друкчије. Сад кад пође какав господин из К а р л о в а ц а у Будапешту а он преко К е р а доспе баш тамо куд је пошао. На жељезници се у опште угодно путује, те и м и цутујемо н а ш и м а на све стране, а путују и н аш и н а м а (н а ш и н а м а). Из Карловаца је сад лакше доћи у Дебрецин него у Даљ. »Посл а ни це" српских калуђера могу се данас пре читати у Будапешти, него иначе по целом нашем народу, где нема жељезнице ни „љубитеља чтенија" за оваке ствари. На жељезници може сад лако и који београдски министар отићи у Карановац. На жељезници је већ и с тога боље путовати него на пароброду, што на њој нема „цалкелнера" ни таблетова, На жељезници кад се

горе нутује не мора човек ни близу доћи жандарској варошици Ф у т о г у, где комесари и жандари, као органи сигурности, људе секу и убијају. Не мора се очешати ни о К а л о ч у, од куд ми „с великом хвалом" примамо књиге на поклон, у којима нам се у н и ј а густира. Кад је мала вода онда имамо на пароброду и ту непријатност, да можемо лако код Даља нас е с т и, напротив пештанска господа возећи се на жељезници прелете преко равне Бачке и преко српских жеља тако, као да их и нема. Оно истина може се, сачувај боже, тој господи догодити, да им кола изиђу из колосека, те да се поизврћу са својих седишта, или да од горе са севера наиђу какви други ајзлибани, те да се с у д а р е, онда буде богме и крвавих глава, али нека је далеко та мисао од нас, треба бити паметан, па за рана мислити на све евентуалности, и пазити на свашта, па се онда свака несрећа даје отклонити. Аб. У ш т и п ц и. "4- Читам у српским новинама, да су постали приседници судбених столова Геза Фаркаш из Арањош Марота, Хуго Трукс из Будапеште и Едмундо Кубица из Тренчина — и баш ми је мило да знам, те се нећу више за њих бринути. * * * ^ Поштар у Јасеновцу враћа српски „Школски лист" управљен на тамошњу (претплаћену) православну општину са примедбом: „Збогом такове новине". Тај Хрват мора бити да има врло много п а м е т и па би добро било, да нам мало одвади и пошље, а на њој тако исто напише: „Збогом такова п амети!" * * Ј& О Из Митровице пишу „Застави" да тамо неки „в а н р ед н и ш аљ и в чи н а" учини, те се црквена скупштина и одбор већ две године не састају. Какав ли тек ^ванредни шаљивчина" мора бити онај који је у стању учинити, да се наш народни саб о р не састаје! * * * # Па кад Је један „шаљивчина" против држања црквене скупштине у Митровици — где су онда други, озбиљни људи? * * * □ У другом чланку у ономадашњој „Застави" (бр. 20), вели се: „Можда нема народа на свету, који се с већим одушевљењем „п а пу ч и" клања, него што је Хрват," — Ако се овде разумевају а б у к а з емове папуче, онда нека буду уверени Хрвати, да ћу им дати „отпуст грехова" за вечита времена. * * * Н? „Видело" јавља, да се у Србији оснива „друштво засушење шљива." „Видело" примећује, да би то од велике користи било по отаџбину. И ми држимо да би по отаџбину то било кориено, особиго још, кад би ко г. г. м ин и с т ре послао у — с у в е ш љ и в е.