Starmali

„стармади" БРОЈ 21. ЗА 1883.

Трагична истина, Често песник за сто седа Кад је дванајст већ избило; На столу је само перо И артија и мастило. 0 чему ће сад да пише, Кад је тако клон'о, суст'о? Он не пише јоште ништа, Само гризе перо пусто. У артију гледи празну, Гризе перо дуго, дуго; Би би рекли мисли нема, Њему фали нешто друго. Има мисли, још те каквих, Ал му једеа сада прва, Што га мучи, што га кињи И превија као црва. Ово перо, што сад гризе, На гушчем је крилу било . . . Хеј, да му се сад на столу Од куд створи и то крило! 1. Како је покојни поп Баба проту угостио! Одавна упокојеноме проти Р. прохте се једном, да поп Бабу као старог пријагеља свог посјети и да се наужива и надише шумског ваздуха, што Бабу свуд унаоколо окружава; јер треба знати, да месго 0: у сред густе шуме лежи, где сваку ноћ курјаци поготову нод прозоре становника, са својим урлањем концерт нраве, — а то је била Бабина парохија. Било је то у лето баш у вршитби кад се наш прота С: са једним пријатељем упутио Баби у госте. Баба их врло весело дочека, иочасти и тај дан у шали и весељу и досеткама спроведу. Кад се већ дубоко уноћило, рећиће прота: знаш Бабо што ми се сад нрохтело; мени се а и мом пријатељу већ дотужало у вароши и у затвору, а гле каква је ово дивна ноћ, како би било да нам наместиш ностељу ту под ведрим небом, да једном у природи санак боравимо. И то може бити, ено под шупом саоница, пак неколико дасака, сена на њих и остало што треба за кревет, нак ето за час лепе постеље. Ал Баба је већ имао неки план, кад им је нредложио да на саоница спавају, кога ће мало после и извести. Кад су гости с нолегали, и онако угрејани од винова сока, а утруђени дугим путовањем, одма су као окупани н поспали онда ти наш Баба уирегне коње у саонице пак полагано извуче на истина своја оба госта на сокак насред пута, и окрене руду истоку, тако да сунце кад изађе удари спавачима у чело и одпрегне коње остави госте на сред сокака, и оде у своју собу спавати. Кад у зору навале коњушари сокаком који ј аш ећи

оји водећи коње из паше кући да вршу, клепетуше на кобилама све чине „тандира тандира" пси узбунили се, лају ко бесни.петли учестали, врева од шумске птичије песме курјаци урличу, — ал цела та ларма не могаше из сладког сна наше госте пробудити. — Људи јашећи ил водећи коње, ако који дође до соница, обилази, надвири се, види само две главе испод јоргана са грдним брадама, чуде се и крсте се „који је ово бес, какви су ово Чивути" ал никог ни бриге, гости спавају у шеснајест догод још сунце не препече у очи, и они се пробудише; — гледе, виде плаво небо, ал не могу да се сете, шта је то, сећају се да су под шуну легли, ал одкуд сад нод ведрим небом; — док их Бабино церекање, који сепре пробудио и кроз нрозор гледајући уживајући тај призор —• из незнања неосвести — Та гле брате чуда, рећиће прота другу свом^ шта је овај недербунда од нас урадио, та ми смо на сред сокака нреноћили; — Баба да се искида од смеја а,л знајући да ћему гости ту дебелу шалу као добри пријатељи и знаници опросгити, предусретне их врло шаљиво, и тек тај дан још боље ји угости и провесели, обећаваше, да то ником неће причати, а вели у овом месту и пустињи које више на салаш наличи нећз о том нико ни рачуна водити, — ал су ипак људи некако дознали и ово за у спомену на шаљивчину Бабу потомству сачували. Жмурко.

Разлог, Питао сам Симу Зашто свога века Није пио воде, А баш ни рад лека? Одговор је био: „Мани ме се стриче, Чим се ноге перу То није за пиће." Л.

За чудо! То је као нека Пословица стара, Да ајвар пред ручак Апетит отвара. А ја ево пој'о (И то без ортака) Чинију ајвара И пет земичака.