Starmali

188

„стариајш" Б?ОЈ 24. ЗА 1883.

код госп. Јефте. овај му је пшо хаљине, али новада никад вндео није. Сад дакде, кад је г. архимандрит чакншре наручио, направи му Јефта нове чакшире, али б е з џ е п о в а. Кад је архимандрит добио чакшире и опазио да немају џепова рећи ће: — А шта је то, г. Јефто, та ви мени нисте направили џепове! — А шта ће вам џепови, гоеподине, кад ви никад ненате новаца. Не знамо да ли је ово што помогло. * * * Исти г. Јефта пмао је шегрта једног, који је био необично мален и кржљав. Море Симо, докле ћеш ти бити тако мали, кад ћеш већ једанпут Цџарасти ? запига га г. Јефта. — А како ћу да порастем, господару, кад ја преко зиме нарастем, алети идем бос, пасе о т р е м! * * * Седи г. Јефта у своме дућану на пијаци, а неколико пријатеља му седе иа диване. Ту је бпо и г. Гавра, познати тврдица. Гаври паде на памет, да би му требало јапунџе за зиму, али тешко му се било наканути, да наручи, јер ће много коштати. Господар Гавра види на тезги материју згодну за јапунџе, па ће запитати г. Јефту пошто је риф. Кад је дознао упита: А колико би рифи требало? Седам. одговори г. Јефта. Г. Гавра шеће доле горе по дућану па рачуна колпко бп то изнело. Много му је. — А би ли се могло јапунџе од 6 рифи направити? упитаће г. Јефту. — Може п од 6, одговори овај. Г. Гаври је то већ мило било, јер ту је онда већ уштедео. Но покуша срећу и даље: — А да ли би могло бити и 5 рифи доста. — Може, одговори г. Јефта флегматично.

је не донесе, као обичво, своме господару, него оде с њоме под фуруну. То је званичнику било веома чудно, диже се и извади нолбеницу пинчу из њушке, — а кад виде да је то молбеница Чивутина Баруха, који му је мрзак био он је баци опет на гомилу међу друга акта. „Каро, бринг!" Али гле, Каро и по други нут изабра ову исту молбеницу. Тако и по трећи пут. И званичник је онда помислио, то је миг вишега промисла, — није вајде морам решити ствар Чивутина Баруха и одобрити му што је искао. Званичник је од тога доба већ умро, а пинч његов лежи већ у земљи, ко би знао под чијим плотом; а Барух је постао богат^човек, не иде више у дугачком масном кафтану, ошишао је оне дугачке витице, на сваком прсту има најмаве по два прстена а дебео златан ланац што га око врата носи вреди 427 фр. (словом велим четири стотине двадесет и седам форината). Већ је и име променуо: не зове се више Елијас Ба. рух, него Бархоци ђула. Само му је нос остао онај стари, — кад би иогао и аега би радо променуо у овои проклетои антисемитском вренену. Али та ће му жеља остати неиспуњена. (По немачком)

— Хм, хм, а како би било> да узмемо четири рифа? — Можемо направити и ад четир. — А три? — Може и од три. — Јесте чуии г. Јефто, кажите ми право, можете ли ви направити јапунџе од, д в а рифа? запита г. Гавра поверљиво. — Може и од два, одговори г. Јефта. Но ово се већ п самом г. Гаври учинило мало чудновато, те ће занитати: — А какво ће опет то јав)нџе бити од два рифа! — Управо ко'што треба за тог вашег кера, штолежпту на канабету, одговори г. Јефта, а пријатељи што су цео тај разговор слушалн прснуше у смеј.

Браћи Хрватима на углед! Немојте тако браћо Хрватп! немојте скидати табле са нађарскпн натписима, него се угледајте на нас Србе у Новом Саду. Ево на пример дођите у нашу „Матицу", Ту ћете наћи на свима вратима табле са славено српскии, мађарским и немачким натписииа. На прииер: Соба за зас^данГе. 51<;2ип§88а1 Зван1е секретарства. Т х 1; к а г 1 1пуа1;а1. 8 е с г е ( а г 1 а I" II р е д с и д а т е л с т в о. Е 1 п б к з е Ргаз Г <1 1 и т. и н т. д. Па впдите, г. Тиса то не захтева од нас, шта вшпе, он би допустио да се у иесто препотопског правопнса употреби и нови српски прав о п п с п ј е з и к, а ми пз учтивости и добре воље трпиио те табле на вратпиа и не скидано их доле, шта више дајемо их пајатп п чистити, кад год видимо, да је паук изиеђу српског п иађарског натпчса оплео какве н р е ж е, али тек табле стоје у знак наше љубави и једаакости, а уверенп смо, да и у Пешти на вратпма нађарске акадеиије и кишфалудијевог друштва има и српски натписи. Угледајте се дакле на нас! Аб.

У Руми. А. Та станп човече куд се журиш! Б. Мораи ићи на агенцију, јер лађа се креће у Зеиун у % 5 сахата! А. Каква лађа, каква агенција! Од куд у Р у м п лађа и агенција! Б. Па ево у румском „Српском гласу" »Р е д пловидбе" — ту стојн да лађа иде у Земун сваки дан у г / 2 5 сахата. А. Ех, та ту је слагач заборавио казати, да се тај ред пловидбе само Новог Сада тиче, а не Руме.