Starmali

СТАРМАЛИ" БРОЈ 26. ЗА 1883.

С! богом Милоше! С богом, Милоше, с богом! С јадом ти ведим српским. Ено те већ под оним Шатором видим турским. Сада ћеш лепо клекнут', И ногу љубит', јао! Под којом беше дичан Док си ју мрзит' знао. Сад ће се смејат' слатко Оџе и Мујезини, И гладит' своје браде На трбушној ширини. Ожђендум, беаферим! Тако ће поздрав гласит', То ће ти децу милу Дрхатом заужасит! Кад будеш руку ирим'о Другова нових, јадни, Деда ће твоја викат' ,Ми, бабо, нисмо гладни! А баш и да смо гладни, Та ми смо трпет' вични; Зар није више понос На муци бити дични?" § Ал коме ја то зборим Са јадом мојим српским! Милошу? кога видим Под шатором већ турским. Под шатором већ турским Где се разуверава; Иод шатором већ турским, Где се размилошава. Њему је касно зборит', Он је на оној страни, Децу му душом љубим, Нека их бог сахрани! „Нека их бог сахрани!" Та то ће бити речи И доброг деде, што ће На скоро у гроб лећи.

Бачванин.

Ђука. Бога ти одакле је дошао тај циркус, што се сад бави у Новом Саду? Шука. Дошао је ових дана из Б е о г р а д а. ; Ђука. А зар му се не допада "више у Београду? Шука. Та тамо ваљда од сад неће бити више ј ашења, неће се пуцати бичем око ушију, а и „к л о в н и" неће ваљда више играти какве улоге у Србији. Те дакле циркус нема више поља за свој рад у Србији.

Ђука. А како се зове тај циркус што је био до сад у Београду? Шука. С и д о л и. Ђука. А, дакле су нека господа у Београду С ид о л и ,ј а л а. Ђука. Јеси чуо да је г. Герман опет јуче био овде у Новом Саду код неке особе у визити. Шука. Нисам. Ђука. Но, па ето ја ти сад кажем; али молим те само, да се даље не чује, јер то ти саопштавам онако 5 и 1> К о 8 а. Ђука. Географи „Видела" писали су све до скора „Хамбург" уместо „Хомбург", где се сад краљ на маневрима бави. Шука- Јест и ја сам читао увек тако у „Виделу". Но сад им је ваљда какав чизмарски шегрт, који је свршио први разред основне шкзле, разложао да то није све једио.

Ђука. Неко је назвао неку господу у Београду да су они „даије". Шука. Ал' ја неби рекао да су „даије". Ђука. Него? Шука. Ја бих пререкаода су „узимала" (јер не дају, него у з и м а ј у). Аб.

Каква је опет то ротква. Један Шваба читајући књигу „ХЈп ро р!и (Ц 1исе топ Ет. е<1г. К а <1 1 с ћ, рећи ће: ТУаз 13 (1ез те<1'гит Гог а В а <1 1 с ћ ! (К а с! г с ћ зову просте Швабе р о т к в у). Дб.

Исправак, Даклем српски свештеник Владимир Ракић није главни уредник маџарског листа „Котагот". Главни уредник тога листа зове се Ч о р б а а наш је попа само у тој Чорби мирођија (т. ј. сауредник.) То смо морали рећи у хатар истини. Али истина је и то, да би свестан свештеник српски могао довољно посла наћи на књижевној њиви свога народа, — но нама се чини, да је у пона Ракића српска свест од оне феле, која се развија под благословом Германа Анђелића. За то га радо поклањамо маџарској журналистици и ништа друго од њега не очекујемо, него само да своје лепо српско име и кобно презиме што пре свуче и какво маџарско обуче, — јер и тако ће се скоро запитати морати: На што у Коморану српског пастира, кад је српско стадо изумрло, и попа другог посла нема, него да маџарске новине сауређује?