Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 26. ЗА 1883.

105

П у С Л И Ц е. Кад сам видео како се саборна црква у Новом Саду ограђује, тако ми је то годило. Ако икад ад сада за цело имају се наше цркве од чега ограђивати.

Ово је сада у Србији доста заплетена ствар; али ако се у тај заплет помешају и оее три Бисмаркове длаке, онда ће се врло тешко размрсити.

Даклем од нашег црквено нар. сабора јоште пи помена. Сигурно чека Анђелићу обећану анатему из Јерусалима, па да може светлим образом пред сабор изићи.

За Нестора Кукића (куку мајци кој-х га је родила и у калуђере дала) вели се да је он негда, још за времена Турака био у Србији и ту школе изучио. (Ми не знамо је ли он икад био у Србији, — али то знамо да није напредњак.)

Чујемо да ће у „Турском Мароду" скоро изићи ода истоме калуђеру Нестору Кукићу. Тако и треба, јер тако опробаног и непоколебивог као што је он, није баш лако наћи. Данашњи? Београдоки министри исдишу, ропац их хвата, па ипак одп-уштају чиновнике, који су гласали по своме увререњу. Одпустих људи не можеш друго ни очекивати него о д п у с т е.

Него сад је већ крајње време да и радикади пусте на јавност свој предлог за нов устав. Бољи је увек ранији п р е трес, нсго доциији п о трес.

Баш ти наши овогодишњи календари немају ни мало пророчанска духа Ових дана славиће се у Србији нов празник: Усекновеније Видела, а тај празник ни у једном календару није обележен.

У Н. Саду има неки санитетски одбор, коме је председник поп Белогорски. Али о потребама наше вароши он се исто толико брине као ма који поп Црногорски. Српским посланицима на Угарском сабору. Сабор је већ отворен, Свима на догледу; Разне ствари већ стоје На дневноме реду. Сабор је већ отворен И ви сте већ горе, То нам ведри са чела Оне старе боре.

Да нам ова надежда Не остане пуста Отварајте, браћо, сад И ви своја уста. Говорите, ту је сад И време и место; Говорите новише, Или бар почесто. Говорите китњасто, Или без цирадаГоворите како вам Мис'о на ум пада. Не морате говорит' Да вам се ко диви, Бар толико, нека се Чује да смо живи.

Уштеди, где год можеш. Човек може уштедити у много прилика, само ако пази Тако н. пр. при телеграфисању, где свака реч стаје по 2 новч. шта пута избацимо у телеграму по 20 и више речи, што би се могло прекрасно изразити са десет и мање|речи. Овом приликом паде ми па ум како је негда наш песник Ј1аза Костић телеграфисао својим пријатељима у Нови Сад да ће скоро доћи. Ево тај његов телеграм:

н. н.

Кеиза^г.

Данас по*, сутра до-

Лаза К.

Уја Дина То је било оних година, кад се Бахова влада срушила а Маџари и ми сви уз њи тражисмо и очекивасмо зору уставности, наша земаљска и народна права. Уја Дина се ватрено заузимао да та зора што пре сине, пио је, љубио се и братимио са Маџарима, који су нам обећавали онда златна брда своје справедљивости. Сину зора и ми дочекасмо да се устав оиет обнови. Уја Дина да искочи из коже од радости. Прве године устава, — не зпам како је било, или је Уја Днна од тешка весеља више трошио него обично, шта ли је био узрок, еле доста тога, да он у јесен није имао доста ситних новада да плати порез, а егзекутори нису хтели да га чекају, него му за порез продаше кот'о из кујне. "Онда је уја Дина већ био мало тишији и мање је певао и Цигане даривао а више је промишљао и распитивао. Тако једаред запита: Бога вам људи, како се каже у с т а в на маџарски ? Одговорише му, да се устав на маџарски каже а1ко 4т а п у. „0 мај, — уздахну он — то је ваљда за то што је у мојој кујни сада један кото мање.