Starmali

Година VI. У Новом Саду, 20 Децембра 1883. Бр. 35

ЛИСТ 31 ЗЕИДВЛЊЕ ШАЛЕ, „Сггархл:а.л:1з:" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и (руге крајеве 10. — 5, — 2 1 / 3 динара. — Власнак и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; главни сараднив Абуказем. Издаје штам иарија А ПајевиИау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Ј оузноујс , \У н'п IX. 1 > огсс11апа .а88е, 50.) — Претпдата и све што се ђнче администрације, штамнарији А. ПајевиЕа у Новом Саду.

Божићња. Лепо ти је када сване Тај божићњи празник мили, Па на софру изнесемо Што смо трудом задобили; Када прасе испечено Замирише после поста — Ко се само телу брине Могло би му бити доста. Ал и душа наша писти, Цости дивно, пости строго; Ох када би и њој њених ђакопија изнет' мог'о! Где је она сјајна звезда Да нам опет лепо сине! Зло би било да нам божић Без утехе какве мине. Ја би хтео т шити вас, Ублажит' вам јад големи, Ох божићњи свети часи, Науч'те ме, помоз'те ми! Науч'те ме, помоз'те ми Да се отмем слуту вражем; 11омоз'те ми, науч'те ме, Да утехе роду кажем! Ја се мољах тогпо, крепко, А божићњи свети часи На молбу се сми. оваше, Зачуше се мили гласи;

Они мени, а ја вама Блаже чемер горког бића: „Не к л о н и т е, С р б и б р а ћ о, — Бог не слуша Анђелића!"

Шетња по Новом Саду, сишп. Кадгод се божић приближује, а мене хвата чисто неки страх: не за то, што ће тога дана печено прасе и сарма са сувим месом и кобасицама доћи на сто ; него што одмах после тога долази и нова година, кад се плаћају рачуни и трингелти, и кад смо уједно у годину дана старији, него што смо дотле били. Па хајд' још и којекако што смо м и старији, али што су и еаше ж е н е исто тако у годину дана зрелије, те су онда обично и пуније искуства и издашније са својим мудрим саветима и предикама, којима нас онда још у већој мери обасипају, него што је то дотле случај био. Јер која је лане као неискусна ћутала и мирно гледала кад ми на фарблу изгубимо по који десетак форината, сад већ као старија уме по штогод на то већ да примети и рекне; која је лане ћутала кад смо око 3 сахата у зору дошли из бирцуза кући, сад већ као пунија искуства уме и да нас лепо дочека и поздрави, да нам назове „добро јутро" и да нас оправи до сто ђавола; која лане ни спомињала еије кад јој је требала нова хаљина, сад је већ из банкротираног београдског „Базара" научила да има на свету и тако зване м о д е, те хоће и да нас опомене, да у њеном орману и неке нразнине има; која лане није никад читала новине, сад већ као с годпном дана зрелија, чита оглас госпође Лајтерке из Беча, која „распродаје" нове конфекције, — и тако нам божић доноси осим сламе и печеног ћурка још и то мило уверење, да нам је жена сада старнја (у ко-