Starmali

„ШРмАли* број 35. за 1883.

Муж као пуж. М у ж. Жено ти опет идеш, да се карташ. Жена. Идем, — па шта? М у ж. А докле ћеш остати ? Ж е н а. Док је мени воља. М у ж. Но, но; добро, добро, — само немој дуже да останеш.

ватре, но пренерази се кад угдеда свога путника, здрава читава без грдног носа; прекрсти се трипут, — јер сад је потпуно уверен био, дапутникније чист, — и у молитви заиште од свију светаца, да ова једина ноћ у његовом животу брже прође. Није прошло четврт сата, а путник Н. понуди поново кочијаша чутуром; после дугог заустезања прими ју, напије се и гле чуда опет вино ; захвали се и враћајући чутуру окрене се поново, брзо усплахирен коњима се обрати, јер је опет носину спазио: међутим су приспели у једно село. Путник замоли кочијаша да стане пред биртију који га драговољно послуша; г. Н. силазећи с кола позове граничара на чашу вина, на што овај одврати: фала господару, имам код куће хитна посла, него плати ми што сам те довде довезао, ако оћеш, ако не и то ми је право; путник га је задржавао, али граничар ошине коње и одјури као муња, а путник мораде друга кола најмити и даље путовати. В. Ј.

Некад и сад. Некада су људи Од вел'ке љубави Памет губили, Тако су силно љубили. А сада људи губе Од тешке памети И оно мало љубави, Да смо живиздрави ! Н.

Том се одговору није надао. Трговац материјалиста. Господине мој, ви се усудисте да се приближите мојој кћери, да јој заврћете мозак, — да јој чините неке љубавне изјаве неке понуде Модер идеалиста. Баша ме је ћерка сама на то охрабрила ; ја имам лепа изгледа. Трговац материјадиста. ЈХепа изгледа? — Шта ? — Лепа изгледа ? — Онда вама треба дурбин; -- а не жена.

Опомена. Опомињем свакога, да моме сину не даје новаца у зајам. — Ја нисам у стању ни своје дугове да исплатим, а камо ли још његове. Живко Весељаковић.

Доктор ловац. Доктор С. био је страстан ловац. Једаред позову га у оближње село да брзо дође неком болеснику. Поред тога села било је ритова где се налазило доста дивљих патака, и тако ти наш доктор понесе собом и своју двоцевку, кад се врати, не би ли што уловио. На путу сретне га један познаник. — Куда тако докторе ? — Идем к једном болеснику. — Хм ! — А јеси ли сигуран да ћеш га трефити. Лепа служба. Дошла девојка са села да се погоди код Чивутина у службу. Он јој поче сладити, како ће јој добро бити код њега: „Гладна нећеш бити никад: кад обариш јаја, чорба је твоја. Кад поједемо гуску, оетиће мо се и тебе. А ни посла нећеш имати много. Почистиш кућу — одмориш се; помузеш краву — одмориш се; скуваш ручак — одмориш се; опереш кошуље одмориш се и т. д." — Али такових послова наређао је он још ваздан, кад би их све свршити хтела, никад не би одмора било.

На ригорозуму ђак полагао строге испите, Питали су га много и много, — али он је тек на свако питање по нешто мало одговарао, а и то не баш како треба. Кад се испит свршио онда се председник^ баци у позитуру па му са свим достојанствено и са најозбиљнијим гласом рече: „Господине, жао ми је, ал ја вам морам казати; што се тиче вашега знања ви сте човек с к р о з и скроз површан.

Бубнуотека Сведочба Даје Петар Месаровић, житељ Јазачки и служитељ Ман: Мале Реметице Испито јесам Истог са Љубицом Иочившег Илије Кирјаковић. Житеља Мале Ремете, Они су изјавили вољу Животу њиовом коићеду тајну брака спровешћено бити. 18 -11. 1883. у М. М. Реметици Георги Курјаковић Јеромонах