Starmali

б „(УГАМАЛИ* број 1. ЗА 1884,

Ћира. А за што је дошао руски министар Гирс у Беч? Спира. Неки кажу за то, да још већма утврди мир. Ћира. Да га утврди. Еј, еј, еј! Ја би волео, кад би га ко ум е к ш а о. Јер овај мир је многима и сувише тврд.

Ћира. Даклем што је бан хрватски обећао, да се сабор неће пре разићи док се не реши предлог Војновићев то су биле Спира. Само б а налне фразе, Ћира. и он се показао. Спира. У пуној хедерваранциј и својој Ћира. А ми, као Срби Спира. Имамо ту сакрменску утеху, што нећемо много шгетовати, ако се не испуни оно, што нам је његова хедерварљивост обећала.

П у с л и ц е, Знате ли шта је то иронија судбине? То је то кад Тиса на свој чивутски предлог (о цивилном браку) сам мора да мете к р с т.

„Странка права" то је здраво лепо име, и кад би знала другим оружјем ираво бранити, могла би од велике користи бити, — али кад се због не мора сабор да разилази, онда то више није странка п р а в а него странка к р и в а.

Говори се да је Тиса ономад рекао своме најприснијем пријатељу ово: кад не би било Сгарчевића на свету, ја би га морао сам створити.

Да је Доситије сад жив он би избрисао из својих дела попа М а у к а, па би на то место ставио попа — Ц и ј у к а.

Кад у великој Русији 12 милиона износи (ЈеДсК; — онда оних 39 милиона, што ич је Цислајганија ове године на грбачу своју натоварила, треба већ једанпут да се назову зиШсК;.

„Турски марод" се страгано једи што је владици Кенгелцу обустављена плата. Али ми знамо већ давно, како гласи турска девиза: „У живац дирај само у плату не дирај."

У Београду још нису нашли онога попа што је

изгубио петраил и требник. Сигурно не сме да се јави, јер се боји да ће таки добити колајну светог Саве.

Ја знам да би се краљ Милан највећма обрадовао, кад би се доказало да нису сви радикали бунтовници. То би они могли доказати само на скупштини. Е, али Николи Христићу није задатак да коме прави радости, него свима жалости.

Кажу да ће ових месојеђа и европски мир давати један б а л, и тај ће се бал звати: Ханибал анте портас.

Даклем патријарх резигнирао, — али да не би никога од радости ударио шлог, допуњавам тако, да је то кадар био учинити само патријар цариградски. Опет једпа новост. Ново дело, — недокучно Да л' с незнања ил с обести; Нови трн у болну ногу; Нова ћушка српској свести! Ево опет искушења Да се крстим руком левом: Гле — колајна светог Саве На црнилу Радићевом ! ! ! 0.

Закашњено (ал не сасвим). Сад смо тек чули да је ове године била винска изложба у Бордо-у. Ту Је било вина и из Србије. И добили су златну медаљу: краљ Орпски Милан за бело вино, а Ник. Христић за црно вино. Ми желимо да се са краљевим чистим белим вином цела Србија развесели, опорави и одушеви, а Христићево мутно црно вино да попије Виделов кочијаш, кад буде даћа злосретној ери напредовачкој.

К'о бајаги. Шверцера Јову увати финанц баш кад је пун џак дувана на леђи носио; одма га позове на полицију. Кад су тамо стигли уђе финанц, да се са полицајним чиновником разговори шта ће са Јовом радити; Јови се досади чекати и повиче на финаица: Шта је Господине хоћете л' ми платити, што ми кипира? Финанц разрогачи очи и настави: Шта да ти платим несретниче? Та зар ме нисте погодили да вам овај џак дувана за једну форинту амо донесем ? На тај се начин Јова лепо ослободио. В. Ј.