Starmali

„стдрмлли" БРОЈ 3. ::л 1884.

Невина шала. (Т. ј- не вина је у тодико, у колико се не тиче вина него ракије.) Неком путнику, који је морао ноћу да путује, подоми се осовина баш близо неког намастира. Не имађаше куд ни камо, већ мораде пешке у намастир отићи да тамо помоћи потражи. Кад је стигао у намастир баш је зора почела да плави. Он се попне на горњи спрат и виде да се ту још спава, зато се шетао по дугачком ходнику. Кад се мало јаче расветлило, опази он на једни врати кредом написан овај епиграм : Овде лежи игуман Свете нам обити; Таки, чим се пробуди Ракије ће пити. Мора бити, да је у кругу братије био неки потајни сатиричар, који је тај епиграм написао. Путник се слатко насмејао на тај епиграм. Али већ му дуго беше чекати да се калуђери пробуде, зато науми, да се опет колима својим врати. Но пре него је то учинио, извади он своју визиткарту, придепи је под епиграм а на њој напише ово: Слатко сам се насмејо Овој ноћној шали. 0 томе ће извештеп Бити и „Стармали". Ово није прича него света истина. (Истина је за то, што се заиста тако догодило, а света је за то, што се догодило унамастиру). Оковидац. Зашто је обријао браду. — Даклем ти си, синовче, сада адвокат у горн>ој крајини. То је лепо. Али збиља, ти си пре имао тако лепу велику браду, — па што си је обријао. — Морао сам, стриче, морао саи. — А за што ? — Док сам имао браду, људи су мислили да сам поп, — па ми нису ништа веровали.

0 а в ј е т. Један сеоски кнез у Босни; савјетовао је свога земљака, који је имао да води парницу са својим противником: Тужи ти њега пријатељу најприје округлом с у д у на ако бива м у р а ф а не испадне добро, пиши наземљану владуа ако ти и ова не дадне бива за право а ти онда фалирај на фитми бег а". (Виртемберга). Варјача. И одвише учтива услуга Неки свештеник ходећи извуче мараму из џепа, па случајно и рукавицу, која паде на земљу. За њим иђаше нека жена подиже рукавицу, и даде попи говорећи: Закваљујем Нопо, изгубили сте рукавицу, нате!

дужда закон мења. У варошици С. живео је пинтер П. у највећој нужди; сиротиња је то тако била, да му је више нута додијало живити. Једино његово блзго беше једна омалена крава; он је на њу пазио као на своје рођене очи — премда ни ове нису много вредиле. Једног дана спази пинтер да је крава стеона, које му је тако велику радост нанело, да се и у пиће дао. Био је кратковид и зато је тек онда спазио на крави промену, кад се већ на скоро отелити требала; није дакле дуго чекао, јер једно лепо јутро донесу пинтеру теле. Кад је теле већ ојачало а пинтеру новаца требало, дигне се он са телетом у варош 3. да исто прода; познато је да у вароши сви трговци 4 који прекунљују ствари, још иза вароши продавце чекају, те тако један месар капарише нашег пинтера за теле, још на лединама; кад је П. у варош ушао понуди му други месар бољу цену, пинтер се полакоми, прими и од овога капару; кад је већ у унутарњу варош ступио понуди му трећи касапин понајбољу цену; пинтер Пвиди да би прва два месара јефтино до телета дошли — прими, и од трећега капару. Кад је на нијацу приспео, салете га месари да сваком теле да, а кад су видили да су преварени, пријаве пинтера суду. Пинтер П. одма посети адвоката да га овај науљи како да се при расправи брани; адвокат му рече, да се направи луд и на свако питање да одговори : ,,из тога неће ништа бити", а н онако је иначе згодап био, — да га човек обуче у хаљпне каквог бачког кишбирова, мислио би да је из манажерије. Пинтер послуша свога браниоца, и успео је! Кад је II. судцу на неколико нитања — ,,из тога неће ништа бити" одговорио, растера обе партаје. Идући пинтер весео натраг пнјаци, викне га његов адвокат, и заиште својих 5 ф. за поуку, а пинтер у свом заносу на кратко одговори ,, из тога неће ништа бити" крене се и оде, В. Ј.

Финанц и кочијаш Неки финанц погоди кочијаша од Сенте до Аде за три Форинта. Кад је дошао до Ађанске кафане, стане пред капију, и финанц му рекне, да чека док се он не врати. Оде финанц у авлију, одатле опет у другу авлију, и куд је оа већ знао; доста, да умакне, Чека кочпјаш на пољу да му побеле већ очи од изгледања. Кад му се досади, сиђе с кола, уђе у кафану и запита келнера: Је л', ди је тај финанц што сам га донео из Сенте? Келнер га погледи, па онда загшта једног госта, који је сркао своју кафу: Вас сактер? Гост му протумачи, а келнер се окрете на пети и оде даље, без да га је удостојио и погледа свога. Кад виде кириџија да је приварен, рече љутито — пошто је нешто крупно опсовао — а да сам то знао, не би га донео ни за шест форпната. Седе на кола, ошину коње, те оде без обзира од куд је дошао. Ђ.