Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 8. ЗА 1884.

Шетња по Новом Саду. СЈ-ХХУ11. Кад се какав велики господип у Будапешти или иначе где у Мађарској 8абуни, те тури своје дугачке прсте у туђе чикмеџе, пуно банака, те му се ове за господске прсте прилепе, онда мађарске новине, што их Чивути пишу и издају, таки похите, да дотичнога господина свим могућим начином оправдају, а главни им је мотив обично то, да исти господин није ту крађу при чистој свести учинио, него му је ум у онај пар био помућен. Тако и сада приликом најновије крађс у мађарском министарству, тврде гласила пештанског чивутског јавног мњења, да је Генцки померио памећу, дакле му се не може замерити, што је злочин учинио. Овај начин правдања сасвим је добар, те бих ја врдо наклоњен био, да тим начином сматрам за оправдане и многе друге злочине и рђава дела, која се догађају. На пример. — Господину Јединчевићу не може се замерити, што је написао ону дерну посланицу и оно што „попије луче", јер у онај пар, кад је он те ствари писао није био при чистој свести. — Господин Никола Капларовић је п а о, као што је познато, али не само са с т о л и ц е, него са много вишега места: он је пао с крушке. — Господин Воденичаревић би рад био да своју министарску столицу добро осигура, те би хтео да ју ваљано огради, но му за тај посао фали једна д аск а. — Господина — бандија понела је опет недавно лађа у Будапешту, но га је код Даља негде опет упустила и тако му се не можезамерити, јер је понешен па упуштен. " шфджкетжг Јоцика и Мицика, Чудесно прикљученије у три чина. (Свршетак.) Ићи ће даклем и он у Г. а највише тога ради што је чуо да ће и Мицика ићи. Освану и Илијн-дан. Дан бејаше изврстан, ведро као сребро. Јоцика добио таљиге, добио и коња, а сам ће „кучирати." Знате, то је нобл! Обукао је већ и беле панталоне, бели пруслук и црн капут, пак ће тако сасвим у паради у Г. само да обуче још онај дугачки капут прашине ради, пак хајдац! Слмо не ће још да се крене, док не види кад ће се и Мицика кренути. Више се пута тога ради прошетао поред Мицичиног двора. Кад ал' наједанпут опази где се кола и код ње спремају. Е сад је време. Оде даклем кући, седне на таљиге, па терај! Дан је као што рекосмо био диван, само што се око подне по гдекоји облачак могао видети. Питујући већ је смишљао како ће с Мициком прву четворку играти и том јој приликом открити своју љубавНо одИ. до Г 1 има г.рилична пута. Кад је превалио

— Онога попа у В., што је оставио мртваца на по пута, па отишао да продужи ручак код владике, не треба осудити, него га извинити, јер ваља знати, да он пати од сајферванзина. — Писца Н., што је опет недавно украо нешто из туђе књиге, па под својим именом издао, морамо свакојако извинити, јер има к лептоманију. — Оне сејмене у Србији, што су у д а р а ли тесацима невине грађане, морамо извинити, јер су и они ударени, и то обојком. — Онај духовни пастир, што је у Орловату чинио нереда у туђој кући, тичући се туђе жене, има се извинити, јер томе п а с т и р у нису с в е к о з е к о д к у ћ е. На овај начин даде се свако рђаво дело и8винити и тако следује из тога, да и нема злочинаца на свету, све је то само нехотице учињено: ако ко кога превари томе није он крив, јер је луд био у ономе тренутку; ако се ко даје употребити за гадно оруђе, није он томе крив; ако ко напише рђаву књигу, није он крив, јер нема довољно памети; ако ко похара туђу касу, нема ту ни мало његове кривице, јер не може сваки имати 15 фунти мозга; ако ко пише дотичне чланке у „Виделу" нека му се не замери, јер ту престаје свака комбинација, то иде онако инштинктивно, као дотичној животињи да једе чкаљ и т. д. С тога дакле нека нико не осуђује оне људе, који зла чинс, него нека одмах потражи извину у пештанским чивутским новинама, па ће све злочинце наћи потпуно оправдане, невине и чисте као голубове, особито ако су ти тобожни кривци од оне врсте људи, што имају мало велики и грбав нос и што увек разбирају, где се може шта јефтино купити, а скупо продати. Коршамстер динер! Аб. већ половину пута, покрену се у једанпут неки ветар. 06лаци се стадоши стушњавати — и мало, мало па и киша поче најпре кап по кап, ал' се и у брзо претвори у пљусак. Ех, помислите малера за нашег Јоцику, односно за његове беле панталоне. Но он их је ипак прилично сачувао које покровцем, а које сеном. После једно три четврти часа и киша стаде. Чешће се освртао да види иде л' Мицика, ил' се можда вратила, — и у један мах опази нека кола из далека. Е то ће бити за цело Мицика, а и ко би други био!? Кола су му све ближе и ближе долазила, а и најпосле позна Мицику, њену другарицу, и Мицикиног оца. То је опазио пењући се на неки брег. „Е, Јоцка, сад пожури ако неси рад да те обиђу!" У то стиже на врх брега. Погледа доле, ал' има шта и видети! До се претворио у жуто море. Безобразна баретина пружила се пуста, пак му младом пута препречила (Видите само како сам се ту песнички изразио') Е шта сад да ради!? Да је обилази, — дуго му је, стићи ће га, па можда и обићи, него куд ће, шта ће нег терај преко баре. Коњ лепо пође, — ал кад би сред баре, а коњ стаде. „ђе! ђе!" — јест, ал' барна ни макац. Потегне га шибати, ал' барна у место да крене, леже у бару.