Starmali

178

„стармали" број 23. за 1884.

те га бар неби колееа жуљила; на оном месту, где је стајала она лена сомборска млада од панндекла, са народним оделом, на том истом месту стоји сада какав ћелави учитељ са прутом у руци и поглед његов не подсећа ни мало на милонрвни поглед оне ирошкиње сомборске; на оном месту, где су били поређани ситни и дивни везови мостарских Српкиња стоје сада поређани дечији прописи, пуни сврачији ногу и крмача; где беше онај небесни кревет, што нас је примамљивао да се на њега рахат изваламо, сада се на том месту изваљују и поваљују неваљали ђаци; где беху на прозорима горостасне драперије, видимо сада горостасну паучину, тако исто вештачки исплетену ; где беше онај свилени чаршав са ликовима песничким, сада стоји прозајична табла за рачунање и лупање дечије главе; где су висиле народне ткане шарене торбе, висе сада ђачке торбе са књигама, таблицом, хартијом и украденим од пиљарице јабукама; у неким собама, које су м у ш к и разреди, а где је био ж е н с к и ручни рад изложен, биће сада изложен м у ш к и ручни рад, као: по скамијама просуто мастило, изрезана имена и разне фигуре округле и ћошкасте, зидови исписани црвеном кредом, школска табла изгребена, пећ премазана маџуном, прозори нолупани, али имена оних, који су то све урадили, неће се штампати у каквом каталогу, као имена женских раделица, него на против, овде честити раденици своја имена таје, једно из скромности, а друго што неће својом славом да „дижу прашину," што рекла немачка пословица, и доиета, кад би г. учитељ дознао који је то учинио, зацело би се „дизала прашина," јер би се дотичном раденику без сумње француска варош Тур прашила. И тако дакле изложба наша утону у море прошлости. У место колевке имамо сада у оним соба—ид ааии———■ ј I I ШФджжетж® Ремек-женидба мајетор Митина, — Слика са села (Свршетак.) Домаћину се то врло допало, те у кратко рече, да он са своје стране не забавља ништа, а тако исто и девојци не би ништа криво. Наравна ствар, момак је на очима, а уз то још мајстор, па шта ће више. Али за то ипак одгоде до који дан, док разберу у А. је ли то баш све тако, како је проводаџија накитио. За данас се опросте и растану. Кад други-трећи дан а домаћин хајд у А. да види кућу и да чује што потање о ђувегији : кад на путу, идући у А. сустигне га један непознат путник, па ти се они здруже. Домаћин рече да је из села С. а непознати рече да је из А. и да му је име Панта. Сад домаћин таки пређе на ствар: Ала молим те брат Панто, кад си из А. да ли познајеш тог вашег новог пшајдера. А Панта пита: каквог новог шнајдера ? — Та онога Миту шнајдера, што је скоро дошао из солдачије. — Хе, хе, та познаје г ја Миту, — одговори Панта — ето виш и ову ми је реклу он шио, па виш како се на

ма д е ц у. Кад се ономад изложба затварала сви бејасмо, као што рекох, чисто жалосни, и кад наша дична госпођа председница устаде, да изјави да се изложба затвара, помислих гледећи у сетна лица свију присутних, да ће штована госпођа почети свој говор са: „Тужни зборе!" Али дај боже, да нас скорим опет развесели једна изложба српскога рада из свију крајева, где народ српски живи. А6.

У I Т Н П Ц И, А У Новом Саду продуцира се једап „сајлтенцер", који је у стању да иде оним узаним тротоаром у Дунавској улици^ а да се не омакне. * * * □ Новосађани се већма боје Француза, него Талијана: јер док је колера владала у Француској, покренјше се и власти и појединци да се чине све мере против колере, а сад кад у "Италији још јаче бесни, нико се и не помиче. # & * О У „Ро2ог"-у стоји, да српска влада тражи 12 лекара за Србију; услов је да морају знати »хрватски*. (Наравно, да би могли разумети и лечити хрватске хидрокефале). * * * + Дакле нашег „јединца" оправише у манастир Војловицу. Кажу да ће тамо клепати неким чекићем од 15 фунти.

врату одрвечила као да сам био слепачки вођа; па виш са леве стране четири рупиде, а са десне стране пет дугмади. Сачувај те боже така кроја! Па виш ова два горња џепа, кога је беса то прорезивао, само да ми ту плева упада; пробуши ми реклу без невоље. Али тако га и певају деца: Мита солдат остаде Па шнајдером постаде, Крпио је у касарни, А сад шнајдер прави. Сашио је прслук жути, Кројио на ћупи. Кад то домаћин чу, није му било особито мило, али опет запита: А је ли бога ти, Панто, је ли истина да тај Мита ради и на машини ? А Панта не сећајући се какву машину домаћин подразумева одговори: Што јесте, јесте, не могу слагати да није • ја сам га својим очима видео пред магазином Исака Чивутина како круни кукурузе на машини. Домаћин није хтео Панту ништа више да пита ; опрости се с виме јер су већ и тако били стигли у А, па он оде да тражи проводаџију. Њега нађе код куће и каже му све шта је чуо. Проводаџија се стане чудити и крстити, рекавши да је пакосни Панта то све измислио да Миту одрни, да то ништа није истина и да ће се он сада о свему уверити вад оду к Мити.