Starmali

„Оггао 1<га,л1г" излази трипут месечно. Годишња дена 4 ф . — погодшпња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве I _ 5, _ 27„ динара. — Власник и одговорни уредник-Змај-Јован Јовановић; Издаје штампарија А. ПајевиКа у Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуапоујс, ЛМсп IX РогсеНап ^абае, 5(>.) — Претплата и све штс се тиче администрације, штампарији А. ПајевиПа у Новом Саду. — За огласе плаКа се 6 новч, од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Вељко Јанчић. Ја те не знам ко си, ти Јанчићу Вељко. Знам да ти судише креко, здраво преко. Не знах ни грдобу греха ти голема, (А и ко би знао, — записника нема.) Планули су гњеви с праскавином јаком, Шта ће им параграф, — шта ће њима закон! Гурнуше те људма и савести њиној, Који те мржаху партајском зкестином. А они ти даше — (строгост је врдина) Један оков само, ал десет година. Ако с' им'о мајке живе, кад то чула Мож'да ј', лак'да ј', у мах пала, пресвинула. Ако с' им'о деце, са грома су тога Изгубили веру у правду у бога. Ако с' им'о љубе, чудо ако није, Ил кад вије отшла у јакрепе, змије. Тн си доста дуг'о тешки синџир нео; Суд си бољи иск о, — он је рећи смео: „Иди, Вељко, иди, пуштамо те радо, Ти кривице немаш, на правди си страдо!" Ево нам те жива, да се чује свуда, Каква беше савест у прекога суда. То не беше савест, већ то беху страсти, Оне слепе страсти — заметак пропасти. Ти сн на слободи, — ал још многи чаме, Душе им се даве сред загушне таме. Има л њима спаса, пма л њима лека, Жртвама тог истог, тога суда прека? Ох стресите једном сдепу мржњу, худу, Предајте их бедне редовноме суду!

Шетња по Новом Оаду СС1, Р о з <; Ш (Изспггппа гегпт — дође нам ево и божићњи п о сЈт, дакле време кад се туку свиње и праве кобасице, кад се у новосадској читаоници дају забаве и кад се држе сватови уз дишиензацију „без клонота". Сад нас дакле од божићњег ирасета растављају само још три џака кромпира и девет мерова Мајурског пасуља, што ће се у „благодјејзнију" потрошити, и онда ћемо моћи с мирном савешћу прећи и на мрсна јела, јер ће нам онда „кристкиндл" донети сарме, ребарца и хладну прасећу главу, те ћемо је онда јести с мозгом или без мозга (как> ко волије и може). Али дотле морамо проводити време у посту и молитви и у сваком добром хришћанском делу; дакле не смемо ићи на манастирске ручкове; не смемо читати јеретическе пастирске по-здраве (т. ј. оне, што се пишу са јер ( ђ ) ; не смемо чигати м а с н е лажи „Виделове", јер је ово велики пост; не смемо олако прогутати заплет избора пароха у Орловату. јер ту има владичиног масда, а масло — макар да је владичино — опет је мрсно; за време поста не смемо се љубити с дебелим игуманима, јер то је сама маст; кад смо у гостима у Сомбору и Сентомашу не смемо ни пошто пити мдека, јер је млеко мрсно, него ваља за нужду потражити каквог посног пића; у Вршцу се владичином двору препоручује, да се поји из „Милетићевог студенца"; женијалним калуђерским духовима, који су доктори свију католичких и протестантских богословија, није слободно за време поста ни сањати о каквој м а с н о ј дијецези, него ваља да се даду отерати у какву манастироку брашнару, јер бринео је посео ; не ваља да читамо „дневне новости" неких наших листова, који су ночеди да доносе све непрестапо вести о „сватовима", заједно са описом младиног шлајера и какве су фарбе кумовски превеси, да ли „роза" или ;/ плави а јер премда су ти описи врло важни, ипак морамо пмати на уму, да су „сватови" мрсна ствар и не ваља их сад у пост