Starmali

286

Ј-ХХУЈН. Колајне — тајне. Тесногрудим људма Нађе се на грудма Највише колајна. Како могу стати! Како с' могу дати! — То остаје тајаа. Ал у то се бркат', Те тајне ченркат', Била б' лудост крајна. БХХ1Х. *) Исповест. Кад ме питаш, поио, Ево ти истипа: Ја се радо крепим Чашом добра вина. Ал крчмар присваја Одвише слободе : У пајбоље вино Долива ми воде. Други би се тук'о, Да му с' вино меша, А ја се узвисим, _ Менп ни бригеша ; *) Од обнх песама пмамо веН послатих лам још двадесет комада' То остаје за идуБу годину. Међу тим смо госи. Г—д—иу (це могавшп га боље хоиорирати) ових даиа послали буренде випа чистом водом разблажена и пар неочупапих гусака, желеГш да гзшо што чешПе нијуцка, гуске да му добро пријају, а молеГшгадапера, гато му остаиу. сва опроба — паравпо у „Стармалом". ВеП смо и телеграфски одговор од љега добили који гласи овако : „Оизке рГапте, тпо оргоЂапо г сг1о роИезпо га VоАет ревте — рега си ргоЂаИ. МоШе риШгки, Ла тоје руоЂе Јсгог ргз(е сИа."

„Зпам, све знам!" прекиде га несретни Радић, те настави надзорниковим гласом: „Ревидирао сам школу вашега колеге Зарића, нак сам ево пешиде и к вама дошао, јер ми је већ на врх носа возакање од села до села! зар није тако, стари ђаволапе? ха ? Зпам ја зашто господа надзорниди тако радо пешице школе ревидирају . . . зсћоп с!а §е\уезеп! Непревари ти више старог Радића! Мораш знати, аписе, да смо ти сви мање више једнаки и да сам ја исти таки надзорник, као што си и ти, мој лепи дебељко! хахаха!" Надзорпик беше два три корака натраг ступио. . . ал' стари Радић неупушташе своју жртву, ма да му је Зарић дошапнуо: „Ако бога знаш, Радићу, та то је прави надзорник!" него настави сасвим слободно: А ко о том сумња кром је безумпи ? Знам ја то ! Такви надзорник уме /а буде и бесан. . . Зар није тако, драги Зарићу? Али хајде, стари лријатељу и комедијашу! Манимо се луде ревизије! . . . Литања, која ћеш ми ставити утубио ти је овај зликовац Зарић, аја ти могу одма на њих и одговорити : двадесет и пет сам годипа овде учигељем; нлата ми је 180 ф. и неке незнатпе акциденције; до данас нити сам уштедио нити приштедио, осим кадкад масну кобасицу и неколико јаја ; четрдесетседам година сам матор, ожењен сам већ давно, имам петоро деце, која неће од мене никад 14.000 ф. наследити; шмркам и пушим, да све звони, ал' не Кубе и Хаване, као господа школски надзорпици; ђаци ми као и до сад певају „Ојај месече" а жена ми кува панрикаш и спрема вино и бермет, и који ј

Бољим делом випа Ја се мирно сладим, А сувишну воду, — Од ље песме градим И публику хладим. Г—д—н.

Орашчики (уместо пилула). *) Г. Б е к и ћ ругао се свагда српској народној странци, да је она социјалистичко-експасивис т и ч к а. А гле сада, ето је и он постао с о ц и ј а л ис т и ч к о-е ксзаставистички!

„Турски Марод" називао је увек наше нотдбил итете „сајлтенцерим а". По ја сам имао увек право, што мародским лагаријама н и к а д нисам веровао. Чудних ми „сајлтенцера", које је једно К о л о пациграло.

По и то је неки чудан светац, тај католички стари Силвестар! Како је лако замлатао метлом да почисти католичку сгареж, дохватио и нашег православпог Бекића. Мораће сад Анђелић ову интерконфесионалну некоректност репарирати.

Ј. Т. често је у „С. Колу" поткресивао мађарски брк Бекићевој „Застави". Јаша реже, ал брк опет расте. Но стари деда Силвесгар још је бољи мајстор, тај га је баш сасвим збријао. Славпи брче! Није вајде него да ти на прелому године још једанпут онако по м а ђ а р с к и подвикнемо : чок Ј а ш а !!

*) А могу баш подпети и за божић. ће вам обојици уста запушити. . ." рече и од капута му се одпараше крајеви, а надзорник новиче срдито: „Господине, јесте л' полудели V Зпате л 1 кога нред собом имате ? . . . А, ја ћу вас већ паучити, како се дочекује старији. . Стари се Радић ухватио за трбух пак се као бесомучан смеје, а Зарић приђе клецајућин колепима падзорнику те га замоли : „Само на једну реч, госп. надзораиче !" Од једне речи би њих више. . . ; . У течају разговора постаде лице надзорпиково све то пријазније, дочим је Зарић све то жалостпије бивао. . . Стари се Радић мало по мало освести, уста му зину а очи укоче, а плаветном својом марамом — баш као и опомад! — брисаше си хладни зној са чела те се није могао уздржати, него дрх^ућим гласом прошапута : „Милост !" Милост !" „Нека вам је за овај пут опроштепо обојици!" рече падзорник доброћудно. „Ал запамтите за навеки једанајесту заповед: не прави шале са именом свога школског надзорника!" . . . Стари Радић није пи данас на чисто, е да ли је и овај пут имао посла са правим школским падзорником, ил му је комедијаш Зарић још већу комедију одиграо. Рума на оцеве 1834. Милан Светозаревић.