Starmali

"17" Новоме Оа-дзг 20. з^а-ја, 1335.

„Ста-з ^али" излази срипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 $. — на 3 месеца 1 «. За Србију и друге крајеве: 10, — 5, — 2'/ ј динара или Франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штампарија А ПајевиКау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јолапо\ јс, \\ к'п IX РогсеПапцазве, 56.) — Претпдата и све што се тиче администрације шиље се штамнари.ји А. Иајевића у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

На збор! На збор ! на збор! Црна се гуја из трулежа гњила Около врата нашег обавила, Отров је њезин на прси нам кан'о А ми од срама бол не осећамо. Џаба му бола, том смо давно вични, Ал срам нас дави, Срби моји дични! На збор ! На збор! На збор! На збор ! Који смо прегли једној светој цели, Одбац'мо сада, све што браћу дели. Збор овај места сваком брату спрема, Ту места само из^а.јица нема. Покаж'мо да нас виши дух облеће, А издајвику, — да га нико неће. На збор ! На збор ! На збор! На збор! Један је часак кадар наћи слогу И њоме опрат' љагу многу, многу. Не може л' слога данаске нас слити, Ја сумњам да ће икада је бити. Згрлимо с' једном као Срби прави, • Недајмо да нас срамота удави! На збор! На збор! На збор! На збор! На збору неће требат' много речи — Јер сви ми знамо шта нам душу гњечи; Само ће рука руку стиснут' јако, А то ће значит': тако ил никако. Па светим жаром, с поновљеном свести Слога ће оложне на дело повести. На збор! На збор! С.

Шетња по Вршцу. XI. Да је Вршац права српска варош, то се и по томе већ види, што се у њему људи непрестано протеривају, непрестано туже. Мало им је, што су својим парницама окупирали вршачки срески и белоцрквански судбени сто, него сад мора њихове тужбе расправљати и арадски суд, па чак и наш св. синод, Овог месеца само нред арадском поротом расправљаће се четири преске парнице, које је подигао адвокат Бурназ, а кад ће се тек расправљати она тужба, коју је вршачка општина против Германа св. синоду послала, то не може нико жив знати. Него због ове последње тужбе не може нико осудити Вршац и Вршчане. већ ако се ико хоће осуђивати, то се морају осудити остале наше општвпе, што нису све листом сљедовале примеру вршачке црквене општине. Кад би све наше општине листом тужиле Германа као расколника и јеретика, то би знатно одлакшало посао нашем будућем сабору и по мом мишљењу знатно би припомогле, да се испуне оне Германове речи: „ако све штрањге попуцају — 24,000 фор. годишње ми не гину!" Но можда наше остале општине мисле: „ако ће се што постићи — то ће се постићи и по тужби једне општине. А ако се не да ништа постИћи, то ће онда само једну општину разрешити, а остале ће остати интактне и тако ће наш народ проћи о мање жртава, о мање нереда, који би безусловно морао наступити, кад би виша духовна или политичка власт разрешила многе наше општине." Такво резоновање свакако је врло р а з у м н о, т. ј. много држе, да је разумно, али — није братски. Но на послетку што му драго. Вршчани су тужили Германа, а ако би Герман хтео да им врати љубав, па да њих и њихову општину тужи, то ће Вршчани једва дочекати, прво за то, што ће се дичити, што одмах поеле Бурназове тужбе долази Гер-