Starmali

125

Шта је чије. Кад је бог делио вегс, искупе се све животиње, а пред њина човек, и бог рече човеку: „ти 1,еш се звати човек, бићеш краљ па земљи, све ће ти Оити потчиљепо, уживаћеш све красоге и милине земаљске и живићеш тридесет годипа." Човек се размисли у ј себи па рече: бити краљ, уживати све милине овога света, живити тридесет година — врло је кратко време одмерено. За човеком дође магарац а бог му рече: „Ти ћеш се звати магарац, целог ћеш века теглити путуње, Молци ће те спевати, јешћеш чкаљ, дикицу и сув коров, бићеш свима предмет поруге и исневања; али живи ћеш петдесет година." Магарац помисли: дакле целог века никаква добра не доживити, а петдесет година живити — рече: Боже! млого си ми века одрисио. Човек ће на то : дај мени, боже, полак, — и он му по својој милости даде. За магарцем дође пао. Ти ћеш се звати кер, целог ћеш века бити човеку веран, не смеш се од куће маћи, мораш га и дању и ноћу чувати и будан бити, мораш и на саму месечеву сенку лајати, јешћеш отрушницу и глодати кости; а живи ћеш двадесет година. Кер прогунђа: целог века несаавати, морати лајати, хтео не хтео, а притом кости глодати — рече: млого ми је, боже, двадесет година. Е, кад је њему млого, дај мени половину; рече лаком човек, и бог му и то даде. Сад дође ред на мајмуна. Бог му рече: „Ти ћеш се звати мајмун, би ћеш налик на човека. ал ћеш ићи на четир ноге, и служићеш за подсмех и шалу; живићеш 50 година. Мајмун на то одговори: то је боже, много за мене, а човек брже боље: па дај, скакао а она се једи сирота, што није прво гледала новине и решконту, па онда, да га је викала. А. већ што би он видео решконту, нек завеже. 11 о целом селу се раструбио глас, да је Созонтије направио терно на 4 ф. 40 новчића. Добиће неки 19.000 ф. а вр. Ни о ком другом ве беше разговор до о Созонтију. Где год га когод сретне пита га, јел истина, а он само вели: „ове нумере на решконти изашле су." Већ је чуо и баћа-Стева, те пошље по Созонтија. Овај дође ! Кад га угледа баћа-Стева а њему срце заиграло од милине те ће рећи : „Море момче, а што се не даш видети, никад те нема код меие, немој море избегавати друштво, та ти знаш, да ја волем младе људе, па се чисто и ја сњима подмладим. а „11раво да ва.м речем увек сам се устручавао, да к вама, као богаташу дођем, та куд сам и пристао ја у друштва?" „Ко бајаги, ти мислиш, да се није чуло, да си ти добио на лутрији, иа си сад најбогатији у месту. Видиш Синко, кад ти је Бог дао срећу сад треба одмах, да се ожениш,јер овако живећи може човек и милијуне страћити; него дед ти нађи ирилику добру, па отвори радњу, па да те види Бог." „Нашао самја већ, али шта ми вреди. кад ју отац неће за мене сиромаика дати !'•

боже, мени мало и од његових годипа, и бог иу жељу испуни. Тако и јесте: до тридесет година живи човек као бубрег у лоју, од тога доба ради као иагарац, а после чува крваво стечено и зарађено као кер; кад остари, а он се мајмунише, подети се, и — није ни зашто. Ђ. Проба пера. СХ1. 81 <1 по Гаешп! Мет.. . . Кад двоје исто чине Није свеједно. Примером то доказат' Можда је вредно. Кад попа водом крсти: Тајна је света. Кад крчмар водом крсти : Тајна је клета. Кад нам куварка кува Попару — браво ! Кад министар то чини: Одн'о га ђаво ! Кад мораш сам да с' браниш: Можда је глупо. Кад то адвокат чини . Здраво је скупо. Кад жена сукњу носи : Свак радо гледи. Кад муж то исто чини: Трагикомеди'! „Реци само која је, а ја би волео видети тог оца, који пеби хтео своју ћерку усрећити и дати за тако ваљааог младића као што си ти ?" „Смем-ли бити искрен?" упита радосно Созонтије „А зашто, да не? Та ја сам свагда пријатељ младим ал ваљаним људима. „Е па кад је тако, онда сам слободан у вас запросити вашу гђцу ћерку. Искрено да вам кажем, ја је волим." „Синко! Немој да мислиш, да ћу ти је зато обећати, што си добио те неколке хиљаде, не, него да си и пре дошао и онда би ти ју дао ; јер сам поштовалац младих ал ваљаних људи. Нека ти је сретно ! Па од сад ми буди што чешћи гост. Буди и данас о ручку мој гост.'' Созонтије се захваљивао, али овај ни да чује, та, да •гаку нрилику не мож' сваки дан наћи. 0 ручку се све већ знало шта је. Наста је све играла од радосги а боме и баћа-Стева све је сукао брке од милине. 0 ручку удесише да сватови буду у Нсдељу, да се неби одуговлачила ствар. Добиће „диншпезацију." Созонтије је једва дочекао а баћа-Стева је опет радостан што неће СозонтиЈв имати времена за предомишљавање. Од тог доба је сваки дан одлазио Созонтије Насти. Дан по дан па ето и недеље. Добили су диншпезацију и тако се венчаше Није скоро било таких сватова. Созонтије се бацио у црн фрак па ко је ко он.