Starmali

276

„СТАРМАДИ" БР. 35, ЗА 1885.

X. Излшга смо тајну „Нашег Доба". Признало је да му Б ео[г радски дописник живи у Панчеву, Сад још треба овај српски лист и то да призна, да н>егов корен није уНовом Саду, него у— Пешти, — па онда може купити нову претплату.

Л. Има људи којима није доста што је Лаза Нанчпћ једаред затворен, — већ бп хтели да га д в а р е д затворе. — Са таким жељама походи сужњика српски поп из Гаја, и то у очи Божића.

У Пешти никако неће да верују да је Јаша Томић уредник В 3аставе к . Силом хоће да паправе његову жену уредником. Сигурно мисле да ће судпја према женској глави бити галантнији — при поделивању казни.

□. Срби су уБугарској заузели 500О кидометара. Бугари су у Србији заузели само 110 □ килом. Зато је славна комисија дала Србима првенство, да се они нрви натраг повуку. — Бадава, добри пријатељи злата вреде.

Чуо сам овај савет па га бележим, Драго мало дете, Што си на свет пало, Плачи, исплачи се, Док си јоште мало. Али кад те време Бећ човеком створи, Гојковића. Па не само да је прати, него јој тако весело нешто приповеда, да њојзи гледајући то, — ударише на очи сузе од једа, сузе од повређена поноса. Даклем тако ти умеш, неверниче' — рече и науми да га више никад не погледи. (Она није могла да схвати да је Рада случајно срео госпођицу Софију, и из најиевиније учтивости понудио се да је са својим амбрелом кући однрати. Што је наумила, то је и учинила. При првом састанку са Радом окрепула је главу од њега. Па ни да га види, па ни да га види. И молио је Рада, и облетао, и слао писма, — ал ништа се не прима. Ја верујем да је то био велики удар по Раду. Али ко б I мислио да ће весели младић то баш тако к срцу примити, да ће га то довести до очајања, да ће — али чујте само. Кад му је већ и последње писмо неотпечаћено вратила и кад се после по вароши разнео глас да Меланија полази за Саву Моловића, онда се у њему роди једна ужасна мисао. Три дана није никуд из собе излазио. Трећи дан у сумрак куцнуо је неко на вратима госпођице Меланије Нечекајући на допуста, уђе у собу сам Рада. Сав усплахвреп рече: Само три речи, — молим да ме саслушате!

Тад се мани плача, Па се мушки бори. А кад старост нње На главу ти стресе, Ако не мош друго, А ти барем смеј се.

Ђука: „Шта ли ће сад парод у Србији?" Шука: „Да слуша." Ђука: „А ако и онда не буде боље ?" Шука: ,,Е онда, знаш, знаш, онда - ће пропасти. Ђука: „Богме Шука, аратос ти такве политике." 0.

Проба пера. СБХ. Допуни књизи о бонтону. Кад приступиш госпојама, Руку им пољуби. Седпеш ли се картат' с њима, А ти опда — губи. СБХ1. Душа и новац. Никад јоште душа Иа ма како богата, Пребогата била,

Меланија му поносито одговори, да она њега више не познаје. — Госпођице, ја сам дошао да вам кажем збогом, за навек. — Е па збогом ! — Ја морам данас јот животу своме учинити крај. Ви сте неправедни према мени; ја то преживити не могу. Видите овај пиштољ, овај час сам га купио, — он ће учинити своје, а смрт ће моја остати на вашој души. Меланијабаци поглед на њега, згрози се и брже окрену главу, кад је заиста видила пиштољ у руци му. — Та ваљда нисте полудили, несретни човече! — Не знам, можда сам и полудио. Само то знам да ћете ноћас у поноћи чути пуцањ, а кад га чујете ја ћу па улици, под прозором вагаим лежати мртав. То рече и као бесомучан излети из њене собе, а она остаде као окамењена. * ❖ * После шест недеља били су сватови. Дивно је изгледала невеста Меланија у белој као снег аљини, а поред ње топио се у радости весели младожења — Рада Митровић. Ето шта учини једно писамце, у коме је стојала опа божанствена реч: „праштам!" које је писамце онога