Starmali

278

„СТАРМАЛИ" БР. 35. 8А 1886.

Језикословна ситница_ Србин каже : слама. Маџар каже: с а л м а. (Талијан је још мудрији, Он каже: Садама). ШвиЋа.

Ради воспоминанија. Шиолске године 1884-85. те" било је у К—ој гимназији две врсте ђака: „огдашени* и „верни", — тако их је поделио нови катихета, „Оглашени" су седили у тами, подаље иза верних, нпсу смели са катихетом непосредео говорити, нису га смели ништа молити, па и на улиди кад га сретну морали су се уклањати од лицезрепија његова. Кад је оглашени прелазио у верне морао се „из свега срца и душе кајати" и још неку молитву очитати, коју је исти катихета скомпонирао. (Требали сте нам и ту молитву у целости послати Ур). Ја се навалице уздржавам од сваких приметаба на то, — само бележим истину, као прилог за историју наше гимназије. Као љубитељ истине, морам. признати да ове године те ноделе нема, Пипица. Из Исмпе. У читељ. Даклем, као што вам јуче рекох, последњи Отац папа звао се II и ј о. Сад кажп ти мени, Фрањо, како се зове садашњи огац папа ? Фрања. (Не зна). Друга деца (шапћу му) Лео. Фрања. Јео.

Био се ошшнати, .. Једап Сентивапац дође к нами да брда нродаје те заиђе од куке до куће. Намера га намери на неког тврдицу, а и ипаче па врло прзницу човека, који ни половину заискане цене не обећа, нашто се брдар расрди, и поче свој еспап паковати, а све гунђа. Овамо онамо, а мој ти домаћин спопаде брдара за косе па повуц овамо, повуц онамо, док га се добро није начупао. Кад се брдар искобељо, истрчи на сокак и запита једног човека: ди седи биров? У тај мах чича Тима с' друге стране јоржи тамо пијацама, а овај ће упрети прст и рећи; ено га баш! Б х дар притрчи, скине шешир и запита: јелте молићу, јестел ви биров? Па шта ћеш, запита чича Тима. Та овај ме за прав бога чуп'о. Чича Тимарече: тако ти и треба. А зашто се нпси ошишо ? Брдар окрене и промрмља кроз зубе: какав биров, онако и село. (А да је знао, да овај није био ништа, можда би га још изнагађао.) Ћ.

Класичан стил, I. Објава. Потписани ће сваком оном, који би његову жену, која је с њим, с којом је он, која је њега, која је од њега, која сад за љега, коју он ипак воле, пе мари, однела све што је донела, пре три недеље оставила, пет годипа у љубави живио, 20-11 1880. год. венчана, Пелу натраг довео, благодаран бити, зато. Кума Пантелија. II. Оглас. Од стране овог поглаварства оглашује се сљедујуће: Који онога, који је споменик, који је на ћуприји, која се на путу, који из старог села у ново село води, иалази, стајао, срушио, увати, добива, награду од три сексера. Сгавно обћ. поглаварство у Старом (повои селу) ове године месеца новембра и децембра.

Готов новац Био Србин Чивутину дужан сто форипти, па му био дуго дужан. Једаред се сретпу на Бапстолу. Кузмап ишо кући у Приг, а Чивутин у Нови Сад. Чива чим спази дужника одма скочи с кола, приђе Кузману па му рече: Гузман а кад ти мени платио дуг. Кузман заустави кола, узе Чиву за руку, показа му левом на Ремету па му рече: видига ти он'' шуму манастирску. Видим рече чива. Шта ти мислиш док ја то купим, па искрчим, па посадим виноград, па док то треће године роди, па наваљам пуну авлију буради лепо, деликатно, бело, вино, сама скадарка, па шилер да све искре искачу, па док ја то продам, па згрнем банке хундртере и таузендере, па почнем бројати десет двадесет, тридесет, педесет, шесдесет. — Чива се на то стао смешити, а Кузман се нађе мало Јвређен те му рече мило а срдито: Та лако се теби смејати на готов новац ал ја ћу имати муке док тј све урадим, — па швићну жорава и одзвркта, а чива остаде стојећи па само што рече: Е бадава, вредан човек, види се. Гиган.

Вера и знање, Бера твоја. нека тебе спасе, Знаш ли што год, е онда си наш Што верујеш, то задрзки за се, Свету само оно дај, што знаш. (По немачком) ј. Поноћна сцена. Ж е н а. Но, што је многоо, мног. Сваку ноћ долазиш пијан кући. Зар те није срамота! Зар је то лепо? М уж. А ти, — а ти?! —Зар те није срамота да се сваку ноћ са пијаним људима инатиш. Зар је то лепо! ?